Avio-kompanije nisu spremne za rast broja putnika u letnjoj sezoni

Glavni uzrok poremećaja avionskog saobraćaja je nedostatak kvalifikovanog osoblja na aerodromima koje je spremno i obučeno da odgovori na zahteve porasta putničkog saobraćaja na početku letnje sezone. Evidentan je nedostatak zaposlenih, kako u vazduhu tako i na zemlji.

Dodatni pritisak na sistem prošlog vikenda bili su štrajkovi kontrole letenja, porast broja osoblja koje je na bolovanju, ali i vremenske neprilike.

Avio-kompanije su iskoristile povećano interesovanje vraćajući avione i red letenja na blizu 80 odsto nivoa pre pandemije. Ispostavilo se da najavljeni veći obim letova predstavlja značajan problem koji sa postojećom infratrukturom nije spreman za ovakve izazove.

Fenomen zagušenja na početku letnje sezone brzo se proširio na brojne evropske i severnoameričke aerodrome, tržišta koja su suočena sa najvećim brojem putnika u poslednjih nekoliko meseci. Povećanje broja putnika je veoma izraženo na velikim aerodromima kao što su Amsterdam, London, Njujork, Frankfurt, gde svakodnevno prođe desetine hiljada putnika.

Kako piše Newsweek, amsterdamski aerodrom Šipol (Schiphol) najavio je da će ograničiti broj putnika ovog leta na 70.000 dnevno kako bi se obezbedio nesmetan rad, što je 16 odsto manje u odnosu na prvobitni raspored.

Pre dve godine industrija komercijalnog vazduhoplovstva bila je prinuđena da u cilju svog opstanka zadrži minimalan broj zaposlenih. Otpušteno je stotine hiljada radnika sa dugogodišnjim iskustvom i stručnošću, koji su zauvek napustili komercijalnu avijaciju.

Gužve bar do septembra

Letnja sezona putovanja je u punom jeku na severnoj hemisferi. Potreba za dodatnim kapacitetima avio-kompanija i veće interesovanje putnika nastaviće se najmanje do septembra. Da bi se situacija stabilizovala potrebno je da avio-kompanije pronađu rešenja koja bi smanjila opterećenje saobraćaja u glavnim vazduhoplovnim lukama, pre svega u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi. Ukoliko do toga ne dođe otkazivanja i kašnjenja će se nastaviti, možda čak i pogoršati.

Kako prenosi nemački Welt, Lufthansa je otkazala ukupno 3.100 letova od početka vikenda. Prema grubim procenama, u prošloj nedelji je odloženo ili otkazano blizu 40.000 letova.

Problem su osetili i srpski putnici prilikom povratka iz Lisabona. Njih stotinu ostalo je zaglavljeno u Frankfurtu, dok je duplo više naših turista ostalo u Rimu nakon otkazivanja leta kompanije Wizz Air za Beograd. Otkazan je i let iz Beograda za London zbog nedostatka osoblja na aerodromu Hitrou (Heathrow).

Kašnjenja na beogradskom aerodromu nemaju mnogo veze sa dešavanjima u svetu

Kako ukazuje specijalizovani portal za aviosabraćaj Zamaero, mnogo veći problem je broj kašnjenja poletanja sa beogradskog aerodroma.

Prema njihovim podacima, u subotu je bilo čak pet kašnjenja kompanije Air Serbia dužih od četiri sata, i 11 kašnjenja preko dva sata. Otkazana su četiri leta, za Frankfurt, London i dva za Tivat. Ukupno je kašnjenja preko sat vremena i otkazanih letova bilo 33 od 59 ili 55,9 odsto svih letova Air Serbia.

Prema današnjem planu na beogradskom aerodromu samo je istaknuto da let iz Tivta koji je planiran u 12.55 kasni u dolasku.

Samo nekoliko dana pre paklenog vikenda, na generalnoj skupštini Međunarodne asocijacije vazdušnog saobraćaja, IATA, koja se održavala u Dohi, bilo je reči o problemima sa kojima se industrija suočava u post-covid periodu. Tada je na prvom mestu istaknut problem sa nedostatkom radnika koji će kao posledicu imati haos na aerodromima širom sveta, a posebno u Evropi.

Air Serbia bez dva aviona

Haos koji se desio u Srbiji, međutim, malo toga ima zajedničkog sa sličnim haosom koji je zadesio najveće aerodrome Evrope, poput Londona, Amsterdama ili Frankfurta.

Kako navodi portal Aviatica, srpski avio-prevoznik je upao u ozbiljne probleme koji će se odraziti na regularno funkcionisanje. Prema njihovim informacijama, Air Serbia je pre desetak dana ostala bez dva svoja aviona zbog tehničkih problema. Već tada su počela kašnjenja, jer se tehnički kvarovi poklapaju sa početkom udarne čarter sezone. Pokrenuta je lančana reakcija kašnjenja.

Nedelju dana pre poslednjeg vikenda Air Serbia doživljava neviđeni porast tražnje za letovima ka Crnoj Gori, pa vanredno dodaje nove letove ka Tivtu, što takođe utiče na smanjenje kapaciteta na drugim linijama (za Milano, na primer, šalju ATR malog kapaciteta).

Poznavaoci vazdušnog saobraćaja konstatuju da tehnički problemi sa flotom traju kratko, ali svako, pa i najmanje, ispadanje aviona iz saobraćaja pravi velike probleme. Nedovoljan broj radnika u službi tehničkog održavanja, problem sa organizacijom letačkih posada zbog legalnog radnog vremena, nategnut red letenja gde jedan avion ima bar tri rotacije u toku dana, pogoršavaju svaki, pa i najmanji problem i proizvode lančana kašnjenja koja se prolongiraju sve do kraja dana. Air Serbia je tokom vikenda imala problema i sa čarter letovima.