Avio-industrija očekuje povratak na pretpandemijski nivo do kraja 2022. godine

Godišnja generalna skupština Međunarodne asocijacije vazdušnog saobraćaja – IATA AGM 2022 – koja se ove godine održava od 19. do 21. juna u Dohi (Katar), okupila je brojne stručnjake koji se bave avio-saobraćajem, sa ciljem da se stručna i šira javnost bolje upoznaju sa globalnom situacijom u avio-saobraćaju.

Kao jedna od glavnih tačaka dnevnog reda izdvojila se diskusija o oporavku avio-saobraćaja nakon krize izazvane pandemijom korona virusa. To je u razgovoru za Biznis.rs potvrdio i urednik vazduhoplovnog portala Aviatica Dragan Nikolić, koji prisustvuje pomenutom skupu.

„Oporavak avio-industrije u svetu posle pandemije Covid-19 glavna je tema na ovogodišnjoj skupštini IATA, što je i razumljivo s obzirom na to da je kovid prouzrokovao katastrofalne posledice za avijaciju. Mnogi učesnici konferencije slažu se da će oporavak trajati dugo, ali ističu da trenutna potražnja za letovima i rast avio-saobraćaja ukazuje da će možda već do kraja godine biti dostignut pretpandemijski nivo“, kaže Nikolić.

Prema njegovim rečima, IATA se tokom pandemije suprotstavljala strogim merama koje su uvodile vlade širom sveta, a na godišnjoj skupštini su izvedeni zaključci koji govore u prilog tvrdnji da države nisu na adekvatan način reagovale na pandemiju. Naime, članovi Međunarodne asocijacije vazdušnog saobraćaja tvrde da zatvaranje granica nije bila efikasna mera u suzbijanju pandemije, da vlade treba da balansiraju predložene mere sa njihovim ekonomskim i društvenim uticajem, kao i da se poverenje putnika gubi donošenjem nelogičnih mera i nedostatkom jasne komunikacije u vezi sa njima.

Ipak, prema rečima generalnog direktora IATA-e Vilija Volša (Willy Walsh), avijacija je tokom kriznog perioda pokazala da je izdržljiva. Tome, između ostalog, doprinosi i interesovanje putnika za letove, te se do kraja godine očekuje promet isti onom pretpandemijskom.

„Uprkos svim izazovima tokom pandemije avijacija je preživela, što je suprotno mnogim prognozama da će biti mnogo bankrota i prestanka rada. Zabeleženi su gubici od 42 milijarde američkih dolara, umesto ranije očekivane 52 milijarde, a realna očekivanja su da će u ovoj godini oni dodatno biti smanjeni na samo 9,7 milijardi. Avio-kompanije se već sada vraćaju profitabilnosti“, naglasio je Volš.

Za razliku od bojazni oko ekonomskog opstanka Dragan Nikolić kaže da se danas, u naletu tražnje, avio-saobraćaj suočava sa problemom nedostatka kapaciteta, te su kompanije učesnice godišnje skupštine kao jedan od trenutno najvećih izazova navele nedostatak radnika.

„Tokom pandemije mnogi su napustili avio-saobraćaj i zato danas imamo situacije poput one na aerodromu u Amsterdamu da se letovi otkažu, a gužve protežu i van terminala jer nema dovoljno radnika na kontroli putnika“, kaže naš sagovornik.

Nikolić tome dodaje da su gužve podstaknute i daljim postojanjem komplikovanih restriktivnih mera i birokratije, koje dodatno produžuju aerodromske procedure.

Drugi problem je cena goriva koja je nikad viša. U ovoj godini avio-kompanije su potrošile 192 milijarde dolara na gorivo, što čini četvrtinu njihovih operativnih troškova, a to je mnogo“, naglašava on.

Podsetimo, upravo je rast cena avio-goriva uticao i na poskupljenje avionskih karata.

Pored ovih izazova, na avio-saobraćaj veoma negativno utiče i rusko-ukrajinski rat. Kako je rekla Malika Išvaran (Malika Ishwaran) iz kompanije Shell, ovaj sukob je ostavio ceo svet bez ruskog gasa i nafte, što će još dugo uticati na rast cena avio-goriva, čak i pošto se rat završi.