Glavni „pik“ inflacije građane očekuje tokom udarnih letnjih meseci

Inflacija u Srbiji nastavila je da raste pod pritiskom međunarodnih kretanja i u aprilu je iznosila 9,6 odsto međugodišnje, a očekuje se da će ona biti dvocifrena tokom letnjih meseci, tačnije tokom juna i jula, i to najviše 10,5 procenta, nakon ćega će početi da pada, izjavila je danas guvrenerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.

“Novi rast svetskih cena energenata, hrane i sirovina uticao je na rast uvoznih cena i pojačao troškovne pritiske na cene domaćih proizvođača. U takvim uslovima i bazna inflacija (po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike najviše utiču, takođe je beležila rast. Međutim, održana relativna stabilnost deviznog kursa i usidrenost srednjoročnih inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede u granicama cilja bili su snažna kočnica koja je održala baznu inflaciju na nižem nivou od ukupne. Pored toga, prema našoj oceni, domaća tražnja i uslovi s tržišta rada još uvek ne generišu jače inflatorne pritiske”, kazala je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković na predstavljanju izveštaja o inflaciji.

Prema novoj centralnoj projekciji, u NBS očekuju da će međugodišnja inflacija u drugoj polovini ove godine imati opadajuću putanju, a da će se u granice cilja inflacija najverovatnije vratiti u drugoj polovini naredne godine, a zatim nastaviti da usporava do kraja perioda projekcije.

Tabaković je istakla da će rast svetskih cena primarnih proizvoda, energenata, kao i uvozna inflacija, još nekoliko meseci će vršiti inflatorne pritiske. Ona je podsetila da je nakon eskalacije geopolitičkih tenzija, globalna inflacija dobila novi zamah i u mnogim zemljama našla se na nivoima kakve nije beležila poslednjih decenija.

“Tako je inflacija u zoni evra povećana na 7,5 odsto u aprilu, što je najviši nivo od njenog osnivanja 1999. godine, a u velikom broju zemalja regiona srednje i jugoistočne Evrope dostigla je dvocifrene nivoe. S obzirom na činjenicu da inflacija u većini zemalja nastavlja da raste iznad očekivanja, znatno se revidiraju naviše i projekcije inflacije za naredni period i, u skladu s tim, centralne banke ovih zemalja nastavljaju da zaoštravaju monetarne politike”, navela je ona.

Centralna banka revidirala procene privrednog rasta

Uzimajući u obzir dosadašnje negativne efekte konflikta u Ukrajini, pre svega na svetske cene energenata i drugih sirovina, kao i da su po tom osnovu najznačajnije međunarodne institucije revidirale ocene globalnih ekonomskih kretanja, Narodna banka Srbije revidirala je projekciju privrednog rasta Srbije.

“Prema našoj novoj projekciji rast bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini kretaće se u rasponu od 3,5 odsto do 4,5 odsto, što je za 0,5 procentnih poena niže od naših očekivanja u februaru. To su učinile i druge relevantne međunarodne institucije, poput Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Evropske banke za obnove i razvoj (EBRD) i Consensus Forecasts-a, pri čemu je važno naglasiti da je korekcija privrednog rasta naniže za Srbiju gotovo najmanja među zemljama regiona. Dakle, ključni faktori revizije naniže projekcije realnog rasta bruto domaćeg proizvoda jesu međunarodna kretanja – negativni efekti konflikta i procena nižeg privrednog rasta u zoni evra i zemljama regiona”, kazala je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković na predstavljanju izveštaja o inflaciji.

Prema njenim rečima, efekti konflikta u Ukrajini, koji su polako počeli da se prelivaju na nivo ekonomske aktivnosti u zoni evra, za sada nisu imali većih posledica na našu ekonomsku aktivnost.

“Prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju ove godine ostao je relativno dinamičan i iznosio je 4,3 odsto”, navela je Tabaković.

Koji faktori dovode do povećanja inflacije?

Direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije Savo Jakovljević istakao je da je februarska projekcija prosečne inflacije za ovu godinu bila 6,4 odsto, a da su razlika i povećanje od 2,8 procentnih poena, na 9, 2 odsto, u velikoj meri povezani sa kretanjima u međunarodnom okruženju.

“Sva četiri faktora koja su u velikoj meri povezana sa kretanjima u međunarodnom okruženju sa po jednom četvrtinom doprinose povećanju inflacije. Ti faktori se mogu grupisati na rast svetske cene nafte, višu inflaciju u zemljama koji su naši najveći partneri, prvenstveno zona evra, dodatni rast cena voća i povrća i četvrti faktor predstavlja dodatni rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda”, rekao je Jakovljević.

On je podsetio da se svetska cena nafte pre izbijanja sukoba u Ukrajini kretala 90 dolara po barelu. Nekoliko dana nakon sukoba otišla je na čak 130 dolara, da bi se vratila na 110 do 115 dolara po barelu, što je i trenutna vrednost.

“Rast cena nafte prelio se na naše tržište prvenstveno kroz rast cena derivata na pumpam, ali i kroz brojne druge proizvode. Kada efekat nafte prelijemo u projekciju 2,8 procentnih poena rasta vidimo da se 0,7 procentnih poena povećanja odnos na cene nafte”.

Kada je reč o inflaciji u zoni evra, Jakovljević je podestio da prema poslednjim podacima aprilska inflacija 7,5 odsto.

“S obzirom da značajan deo proizvoda i izvozimo, a i uvozimo iz evrozone, po tom osnovu u 2,8 povećanja imamo učešće od 0,8 procentnih poena samo od ovog faktora”, rekao je on.

Jakovljević je posetio da su na cene voća i povrća na našem tržištu najpre uticale cene đubriva, sirovina i cene derivata nafte, koja je važna za poljoprivrednu proizvodnju. Doprinos inflaciji po tom osnovu iznosi 0,7 procentnih poena.

Svetske cene primarnih proizvoda učestvuje sa 0,4 procentnih poena, a očekuje se da će one krajem godina biti 20 odsto veće zbog sukoba u Ukrajini.

“Celokupno povećanje očekivane prosečne inflacije za ovu godinu može se objasniti ovim faktorima i najveći deo se odnosi na uvezenu inflaciju i faktore na koje zaista ne možemo da utičemo”, naglasio je direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Savo Jakovljević

Povećana kreditna aktivnost

Narodna banka Srbije u aprilu je prvi put u poslednjih devet godina povećala referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena i u maju je to dodatno učinila u istom obimu, tako da ona sada iznosi dva odsto.

“Kreditna aktivnost je ubrzana u odnosu na kraj 2021. i u martu je bila za 12,1 odsto viša nego godinu dana ranije, a njena sektorska i namenska struktura potvrđuju da je ostala važan faktor obezbeđenja sredstava za proizvodnju i finansiranje investicija i potrošnje”, rekla je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković i podvukla da je dodatno smanjeno učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima na 3,4 odsto u martu, što je gotovo najniži nivo do sada.