Građani u regionu nisu navikli da preuzimaju odgovornost u donošenju finansijskih odluka

Na prvom regionalnom Finticipate forumu posvećenom finansijsko-tehnološkim kompanijama i rešenjima, bilo je reči o aktuelnim temama gde nova i brzorastuća fintech industrija može da omogući značajan proboj u pristupu servisima plaćanja, transfera novca, kreditiranja, trgovine kriptovalutama.

Međutim, kako bi do velikog pomaka došlo, neophodno je da agilne tehnološke kompanije imaju potporu donosilaca monetarne regulative na tržištu, što je bio možda i najvažniji zaključak ovog poslovnog foruma održanog u beogradskom hotelu Mona Plaza. 

Poslednjih dvadeset godina obeležio je period tehnoloških inovacija koje su se na specifičan način bavile brojnim izazovima u oblasti finansijskih usluga. Finansijske tehnologije su zauvek promenile način na koji se koristi i upravlja novcem, od štednje do ulaganja, preko budžetiranja i kreditiranja.

Jedan od vodećih principa fintech kompanija je da obezbedi finansijsku inkluziju i učini da finansijske usluge postanu dostupnije, pristupačnije i efikasnije, istakli su organizatori.

Prva panel diskusija privukla je i najviše pažnje. Posle uvodnog govora viceguvernerke Narodne banke Srbije Dragane Stanić, u kojoj su bili pomenuti regulatorni okviri i dosadašnje modernizovanje finansijskog tržišta uz podršku NBS, predstavnici fintech tržišta iz regiona složili su se da – nije učinjeno dovoljno, odnosno da se centralne banke u našoj i okolnim zemljama „previše trude da ‘zaštite’ svoje građane, u smislu da im ograničavaju pristup određenim mogućnostima misleći da će time bolje zaštititi same građene, pa i čitavo tržište, umesto da ga otvore, što je slučaj na razvijenim tržištima kapitala, i konačno daju signal da su građani sposobni da donose odluke u svoje ime, to jest da su upoznati sa opcijama koje su im pruđene i da su sami odgovorni za svoje postupke“, kako je primetio Robert Ilijaš iz hrvatske kompanije Identyum.

Konkretan primer ovakve politike vidi se u odnosu prema trgovini kriptovalutama. 

Kao jedna od zasebnih tema obuhvaćeno je i mikrokreditiranje, za kojim u Srbiji postoji velika potreba, ali još uvek slaba realizacija – banke nisu spremne da se upuste u ovakav vid finansiranja preduzeća, dok u isto vreme ne postoji krovni zakon o mikrofinansiranju, pa samim tim ni podloga za kreiranje tržišta na kome bi postojale specijalizovane institucije koje bi se time bavile.

„Mikrokreditiranje ima ogroman potencijal za rast privrede. Moderna preduzeća zahtevaju moderne načine pristupa finansijama, posebno kada su u pitanju mirko, mala i srednja preduzeća. Zbog toga svi relevantni akteri moraju zajedno da rade na razvoju relevantnog regulatornog okvira, kao i na razumevanju lokalnih uslova i razvoju finansijskih digitalnih usluga koje odgovaraju savremenim poslovnim potrebama. Treba da se osvrnemo na najbolje prakse u sektoru mikrokreditiranja, koje su već primenjene u nekim evropskim i okolnim zemljama, i da pokušamo da pronađemo najbolje za srpsko tržište“, istakla je Jelisaveta Janić, iz advokatske kancelarije Vuković & Partners.

Na forumu su učestvovali predstavnici Narodne banke Srbije i Hrvatske narodne banke, Hrvatske agencije za nadzor finansijskih usluga (HANFA), Komisije za hartije od vrednosti, Raiffeisen Bank, Finspot, BDO Ventures, Motika Law, Airt, Electrocoin, Leanpay, Aircash, Identyum, Powrs, Monri Payments, i drugi.

Finticipate forum je organizovala agencija New Angles Consulting, specijalizovana za organizaciju poslovnih konferencija, kao i savetovanje u oblasti marketinga i razvoja poslovanja, uz podršku USAID I ICT Huba, kroz projekat Srbija Inovira.