Građevinske dozvole najbrže izdaju opštine sa BFC certifikatom

U Srbiji je prošle godine podneto ukupno 148.907 zahteva za gradnju, a porast u broju izdatih dozvola zabeležen je u svim krajevima.

Ipak, lokalne samouprave koje poseduju certifikat o povoljnom poslovnom okruženju (BFC) ili su u procesu certifikacije, izdale su čak četiri puta više dozvola i to za duplo kraće vreme, govori nova statistika NALED-a, prema podacima APR-a i Centralne evidencije objedinjene procedure (CEOP).

Dok prosečna opština izda oko 600 dozvola za gradnju godišnje, gradovi i opštine sa povoljnim poslovnim okruženjem u proseku izdaju oko 2.400. Među njima, najveći broj dozvola je prošle godine izdat u gradovima.

U Novom Sadu je rešeno 15.325 zahteva, a slede Kragujevac i Niš sa oko 5.500, odnosno 4.300 rešenih zahteva. S druge strane, BFC certifikat je značio i manjim sredinama i opštinama za privlačenje investitora, što pokazuje i broj izdatih lokacijskih uslova koji su se u 2023. godini gotovo udvostručili u odnosu na prethodnu godinu u mestima kao što su Lapovo, Paraćin i Ćuprija.

Takođe, u BFC opštinama od prvog do poslednjeg zahteva investitor u proseku čeka 108 dana na sve potrebne dozvole, što je više nego dvostruko kraće vreme u odnosu na ostatak Srbije. Najbrže među lokalnim samoupravama su Šabac, Čačak, Ćuprija, Kragujevac i Ruma u kojima ceo postupak bude gotov za nešto više od mesec dana.

“Uspostavljanje efikasnog sistema za izdavanje građevinskih dozvola jedan je od uslova za dobijanje BFC certifikata, a analiza napretka tokom procesa certifikacije pokazala je da su lokalne samouprave najviše uspeha ostvarile baš u ovoj oblasti. Za postojeću privredu i potencijalne investitore, činjenica da grad ili opština poseduju ovaj certifikat znači da tu mogu da računaju na predvidiv poslovni ambijent. Poverenje investitora potvrđuje podatak da je prethodne godine vrednost gradnje svuda opala, dok je u BFC lokalnim samoupravama porasla za 35 odsto u odnosu na 2022. godinu”, kaže Dejan Ružić, zamenik gradonačelnika Grada Kragujevca, koji je u predsedništvu BFC Kluba gradova i opština u NALED-u.

Ipak, prostora za rad i dalje ima, jer gotovo tri petine lokalnih samouprava na nivou čitave Srbije (59 odsto), kasni u izdavanju svih dozvola u odnosu na zakonom utvrđene rokove. Izdavanje upotrebne dozvole je u proseku trajalo devet dana duže nego što je zakonski propisano, dok je prosečan rok za dobijanje građevinske dozvole ostao isti kao i 2022, odnosno 10 radnih dana, u odnosu na propisanih pet.

Dobra vest je da su javna preduzeća i drugi organi koji izdaju različite uslove u postupku gradnje, sada 30 odsto efikasniji, što podrazumeva brže izdavanje lokacijskih uslova do kojih se dolazi u proseku za 26 dana, odnosno u okviru zakonskog roka.

Elektronske građevinske dozvole prva su zaokružena javna elektronska usluga uspostavljena 2016, na inicijativu i uz podršku NALED-a, koji je razvio softver i predao ga državi, a Svetska banka, tom prilikom, ocenila je ovu reformu kao jednu od 10 najvećih u međunarodnim okvirima.

Digitalizacija administrativnih procedura ostala je prioritet i kod uslova za izdavanje BFC certifikata kako bi se ubrzao i podržao ovaj proces, s obzirom da je do sada digitalizovano tek oko 20 odsto postupaka u lokalnoj nadležnosti, i da tek 14 procenata gradova i opština ima strategiju razvoja eUprave.

U Srbiji je od 2012. do sada 15 gradova i opština uspešno steklo ovo priznanje – Ruma, Pirot, Leskovac, Stara Pazova, Pančevo, Novi Sad, Šabac, Sombor, Pećinci, Ćuprija, Požarevac, Bor, Čačak, Paraćin i Niš. Trenutno su u procesu Novi Sad, Kragujevac, Raška, Loznica, Mionica, Lapovo, Kula, Šabac, Pećinci, Velika Plana, Sombor, Ćuprija i Užice.