Gradnja saobraćajnica biće skuplja za pet do sedam odsto

Rast cena građevinskog materijala uticaće i na infrastrukturne radove, ali ne toliko kao u ostalim segmentima građevinskih poslova, kaže za portal Biznis.rs direktor JP „Putevi Srbije“ Zoran Drobnjak i dodaje da kod infrastrukture dosta toga svakako zavisi i od vrste saobraćajnica i njihovih potreba. Tako, na primer, navodi da je elastična ograda skuplja čak za 70 odsto.

„Ne očekujem da će u ukupnom zbiru povećanje troškova biti veće od 5 do 7 procenata“, ističe Drobnjak i najavljuje da će uskoro izaći sa detaljnom procenom novonastale situacije, za koju tvrdi da neće uticati na planirani rok završetka radova.

S druge strane, potpredsednik Građevinsko-inženjerske komore Goran Rodić je nešto kritičniji i u izjavi za Biznis.rs ocenjuje da će se poskupljenje građevinskog materijala odraziti upravo na infrastrukturne radove u Srbiji.

„Decenijama već upozoravamo na to da je naša zemlja izgubila svoju operativu i da su glavne firme u stranom vlasništvu. Imaćemo veliki problem jer sve ključne infrastrukturne radove rade stranci i oni će sad zahtevati da se cene povećaju, a posebno Kinezi koji su beskompromisni“, ističe Rodić.

Naš sagovornik objašnjava da svaki ugovor ima kliznu skalu i smatra da će izvođači sada pokazati koliko su cene skočile i tražiti priznanje razlike.

Rodić potvrđuje da zbog opšte krize u svetu neprekidno rastu cene cementa, cigle, gvožđa, aluminijuma, keramike, građe, i kao primer navodi da kubik čamovine košta 400 evra, a do skoro je bio 180 evra. Građevinski materijal poput rezane građe poskupeo je 400 odsto, aluminijumski profili takođe, cena betonskog gvožđa je skočila 100 odsto. Podovi i keramika, mašinske instalacije su takođe poskupeli i, tvrdi naš sagovornik, tu neće stati.

On kaže da će se povećanje cena materijala neminovno odraziti na cenu kvadratnog metra stambenog i poslovnog prostora.

„Izvođači radova poskupljenje repromaterijala moraju da ukalkulišu kroz svoju cenu i investitori – prodavci finalnih proizvoda, stanova i poslovnog prostora – videće da li tržište to može da podnese. Ako ne bude moglo, moraće da se odreknu dela profita“, smatra Goran Rodić.

Njegova računica pokazuje da u ceni kvadratnog metra materijal učestvuje sa 70 odsto, što znači da je neminovno da dođe do određenih korekcija. Investitor će da proceni da li da poveća cenu kvadrata ili na račun svoje zarade da isplati izvođača radova.

„Teško mogu da poverujem da kod nas ima ljudi koji će da odvoje još više para za kvadrat stana. Broj kupaca iz kredita je opao zbog nesigurnosti posla na 30 odsto, a ni kupovina za keš neće još dugo trajati“, rekao je Rodić i upozorio da postoje slučajevi da stranci preko investicionih fondova kupe i po 1.000 stanova. On podseća da takva praksa nije nepoznata ni u ostatku Evrope.

Bez obzira na sva negativna kretanja, cena nekretnina zavisi od kupovne moći stanovništva i od investitora, zaključuje Rodić.