Granatiranje Kramatorska na dan dolaska delegacije EU u Kijev

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) naveo je da njegova zemlja treba da bude jedan od garanta bezbednosti Ukrajine nakon završetka rata sa Rusijom. Prema njegovim rečima, Ukrajina će moći da postigne prekid vatre „u određenom trenutku“.

On je naveo da će se pojaviti potreba za izgradnjom mira, a Francuska je spremna da postane jedan od garanta bezbednosti Ukrajine, prenosi Unikform, pozivajući se na Le Parisen. „Ovo se ne može učiniti bez žiranata, a Francuska je pozvana da bude jedan od takvih garanta“, rekao je Makron.

Predsednik Francuske ocenio je kao „neosnovanu“ i „skandaloznu“ kritiku poljskog premijera Mateuša Moravjeckog na njegove brojne telefonske razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. „Predsedniče Makron, koliko puta ste pregovarali sa Putinom? Šta ste postigli?“, pitao je Moravjecki, poredeći Putina sa Hitlerom, Staljinom i Pol Potom.

„Ove primedbe su i neosnovane i skandalozne, ali me ne iznenađuju“, rekao je Makron. On je potvrdio da je spreman da nastavi da razgovara s Putinom. Makron je takođe naveo da se Moravjecki svojim izjavama umešao u izborni proces u Francuskoj, gde se u nedelju održava prvi krug predsedničkih izbora.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je da je Moskva predložila da Belorusija bude jedna od zemalja garanta budućeg rusko-ukrajinskog sporazuma. „Ne želim da ulazim u detalje procesa i sadržaja pregovora. Samo kažem da, na zahtev ukrajinske strane, neutralni, vanblokovski i nenuklearni status treba da bude praćen garancijama za bezbednost Ukrajine“, rekao je Lavrov, prenose RIA Novosti.

Prema njegovim rečima „među garantima bezbednosti treba da budu sve zemlje koje su susedne Ukrajini i niz drugih država, uključujući stalne članice Saveta bezbednosti UN“. „Mi smo predložili da Belorusija svakako bude među takvim zemljama garantima“, rekao je Lavrov. On je istakao da se trenutno usaglašavaju sva ova pitanja, uključujući čitav niz zemalja garanta.

Nakon apela ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitra Kulebe, NATO će dostaviti Ukrajini novo i teže naoružanje, kako bi se pripremila za novu ofanzivu ruskih snaga na istoku zemlje, prenosi Financial Times. Prema tvrdnjama lokalnih vlasti Dnjepra, ruske snage u regionu Donbasa su u fazi pregrupisavanja i spremaju ofanzivu. Češki izvori izvestili su u petak da je iz Slovačke u Ukrajinu tajno prebačen sistem protivvazdušne odbrane S-300, ali nisu navedeni detalji.

Ukrajinska i ruska strana nastavile su da razmenjuju optužbe, ovoga puta za stradanje civila u Kramatorsku, gde je poginulo 39, a ranjeno 80 osoba od posledica granatiranja. Štab teritorijalne odbrane Donjecke Narodne Republike optužio je ukrajinsku vojsku da je gađala železničku stanicu tokom evakuacije civila. Napad je navodno izveden raketnim sistemom „Točka U“ koji ruska vojska nema u svom arsenalu. S druge strane, Kijev tvrdi da je na civile pucala ruska vojska koristeći rakete „Iskander“.

Evropska unija optužila je Rusiju za smrtonosni napad na železničku stanicu u Krematorsku, dok su istovremeno predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula vod der Leyen) i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell) bili na putu za Kijev, prenosi Euractiv. Dvoje najviših zvaničnika EU stigli su u glavni grad Ukrajine samo nekoliko sati posle napada. Predsednik Saveta EU Šarl Mišel (Charles Michel) direktno je optužio Rusiju za „užasan“ napad.