Hoće li Španija prevazići devalvacije plata?

Jedna od najživljih rasprava koja se odvija u oblastima evropske socijalne politike i uporedne političke ekonomije tiče se ograničenja i mogućnosti da EU prevaziđe socijalne i ekonomske politike zasnovane na štednji, piše Eurovision.

Debata se tiče štednje među institucijama EU, kao i volje nacionalnih vlada da prevaziđu štednju na domaćem nivou. Ova rasprava najglasnija je bila u Južnoj Evropi, gde su programi fiskalne konsolidacije i devalvacije plata sprovedeni tokom krize evra i bili su strogi. Nedavno posebno izdanje časopisa Politika i društvo (Policy and Society), posvećeno Južnoj Evropi, analiziralo je u kojoj meri je levičarska portugalska vlada, koja je izabrana 2015. godine, uspela da „preokrene“ ograničenja štednje i sprovede drugačiju agendu ekonomske i socijalne politike.

Trenutna španska izvršna vlast, kojom predsedava Pedro Sančez (Pedro Sanchez), koalicija je između Španske socijalističke radničke partije (PSOE) i stranke protiv štednje Unidas Podemos (UP; Ujedinjeni možemo). Čine ga dvadeset i dva ministarstva, od kojih pet je iz UP, pored Predsedništva Vlade. To je manjinska vlada koja zavisi od parlamentarne podrške desničarskih baskijskih nacionalista (PNV) i levičarskih katalonskih separatista (ERC). Koaliciona vlada izabrana je u novembru 2019. godine, nakon usvajanja zahteva za izglasavanje nepoverenja Marianu Rahoju (Marianu Rajoy).

Prvobitni koalicioni pakt između PSOE i UP bio je vredan pažnje zbog visokih ambicija socijalne politike: progresivna poreska reforma, opoziv Rahojeve reforme rada 2012. godine, uspostavljanje kontrole zakupnine na tržištu zakupa, povećanje minimalnih plata, povećanje penzija, obrazovna reforma i donošenje klimatskih zakona, između ostalog. Međutim, od početka je primena ovog programa potkopana oklevanjem PSOE da usvoji neke ključne mere sadržane u paktu, što je izazvalo stalne sukobe između dva koaliciona partnera.

Izbijanje pandemije Covid-19 označilo je prekretnicu u ovoj evoluciji. Zbog svog modela rasta zasnovanog na uslugama – posebno usredsređenog na turizam – Španija je bila među zemljama koje su najviše pogođene u Evropi, ne samo u zdravstvenom, već i u ekonomskom pogledu, o čemu govori podatak da je 2020. godine prosečan pad BDP u EU bio 6,8 odsto, u Španiji je 11 procenata, što je najviše u Evropi.

Kratkoročni odgovori politike na Covid-19        

Na polju socijalne politike, Španija je, kao i većina članica EU, uspela da brzo odgovori na problem zaštitite radnika od gubitka posla i dohotka, ublaživši uslove vezane za naknade za nezaposlene i omogućivši pristup šemama sa skraćenim radnim vremenom (STV). Tri dana pre donošenja odluke, 11. marta 2020. godine u STV je bilo jedva 5.000 radnika. Međutim, 30. aprila ove, ta cifra dostigla je 3,39 miliona. Od aprila 2021. godine, računa se da je 750.000 španskih radnika bilo u STV programima najmanje godinu dana. Kao i u Italiji i Portugaliji, radnici u Španiji primali su sredstva direktno od javne uprave, a 100 odsto troškova programa finansirala je država.

Karakteristike španskog tržišta rada ograničavale su načine za zadržavanje posla. Ako uporedimo tržišta rada glavnih evropskih ekonomija, možemo uočiti razlike u nekim karakteristikama koje određuju uspeh programa zadržavanja posla. Na primer, nivo privremenog zaposlenja je mnogo veći u Španiji (22 odsto zaposlenosti) i Portugalu (17,5 odsto) nego u Austriji (7,7 odsto) ili Irskoj (8,3 odsto). Špansku ekonomiju karakteriše posebno visok odnos samozaposlenih radnika, koji nisu uključeni u STV šemu koju je osmislila španska izvršna vlast.

Zadržavanje posla i subvencije za nezaposlenost nisu jedine mere podrške prihodima koje je usvojila španska izvršna vlast. Pomoć za  samozaposlene radnike pokrenuta je tokom prvih meseci pandemije, iako se njihov stepen pomoći razlikovao u regionima. Povećane su beneficije za ljude obolele od Covid-19 ili u izolaciji, dok je dodeljena finansijska pomoć malim i srednjim preduzećima. Plan od 25 miliona evra za finansiranje posebnih programa socijalnih usluga za porodice usvojen je u martu 2020. godine.

Međutim, u poređenju sa drugim zemljama EU, španski odgovor na socijalnu i ekonomsku politiku na krizu Covid-19 bio je relativno skroman. Autsajderi na tržištu rada i slabo plaćeni uslužni radnici ostali su posebno nezaštićeni, dok su mere podrške bile veoma ograničene ka samozaposlenima.

Sve u svemu, ograničenja odgovora španske vlade na socijalnu politiku proizašla su iz nespremnosti da u potpunosti iskoristi fiskalnu politiku, naročito kada se očekuje da će pandemija uticati na špansku ekonomiju, fiskalni odgovor je iznosio nešto više od 3,5 odsto BDP, prenosi Eurovision.