Hrvatska za manje od dve godine krize dostigla predrecesijski nivo realnog BDP-a

Ministar finansija Hrvatske Zdravko Minić rekao je da je Hrvatska tokom ove krize za manje od dve godine dosegla predrecesijski nivo realnog BDP-a, dodajući da je prošla godina „trajala“ šest godina, a da je ekonomiji trebalo četiri i po godine oporavka. Zbog svega toga, on je istakao da Hrvatska može da bude zadovoljna, ako se ima u vidu da je njen privredni rast procenjen na osam odsto u ovoj godini.

„Sportskim rečnikom, ‘dva gola na jednoj strani’, to su značajno veći BDP u odnosu na planirano, i posledično i veći prihodi, i ‘dva primljena gola’ su veći rashodi u odnosu na ono što smo planirali, a s obzirom da su viši nego prihodi onda će i deficit biti povećan. Međutim, pobeda u poslednjem trenutku je činjenica da nam je javni dug uprkos svim okolnostima ove godine zabeležio smanjivanje, i to onim ritmom i dinamikom koje želimo i među ostalim i vidimo iduće tri godine – prosečna dva do tri procentna poena BDP-a godišnje, izjavio je Zdravko Marić, ministar finansija.

Na pitanje hoće li deficit uzrokovati potrebu za nekim dodatnim zaduženjem, on je rekao da su sve potrebe finansiranja ispunjene.

„Do kraja godine izuzev dve redovne aukcije trezorskih zapisa – sve smo zatvorili. Naravno mi uvek moramo da budemo spremni ako dođe nešto nenadano, još su svega dva meseca do kraja godine, ali što se tiče potreba za finansiranje, više ih nema za ovu godinu. Međutim iduća – kako i planirani deficit, tako i određena dospeća imamo već u februaru, u maju međunarodne obveznice s milijardom i 250 miliona evra, i potom u julu još jedna domaća obveznica. Gotovo tri milijarde evra iduće godine imamo dospeća, mislim da ćemo biti dosta aktivni već od samog početka, kako na domaćem tako i na međunarodnom tržištu“, rekao je on.

Marić čeka četvrtak i sednicu vlade jer su ključni podaci već poznati. Ove godine BDP raste više od osam odsto, čime Hrvatska doseže predrecesijski nivo rasta u roku od dve godine. Ipak, rashodi prestižu prihode pa će deficit biti veći od četiri odsto. Penzije, plate javnih i državnih službenika, troškovi zbog pandemije, ali pre svega dug snabdevačima, najveće su stavke u rebalansu. 

„Ove godine sve skupa kada zbrojimo mi ćemo za zdravstvo iz državnog proračuna izdvojiti novac kako bi rokove plaćanja držali na 180 za bolnicu, odnosno za apoteke 120 dana“, zaključio je Marić.