Hrvatski javni dug za godinu dana povećan za 4,3 milijardi evra

Prema poslednjim podacima Hrvatske narodne banke, javni dug u aprilu iznosio je 337 milijardi kuna (44,94 milijardi evra) te je u odnosu na prethodni mesec bio manji za 2,8 milijardi kuna (0,8 odsto).

Na godišnjem nivou, u odnosu na kraj aprila 2020. godine javni dug bio je veći za 32,7 milijardi kuna (+10,7 odsto). Povećanje duga na godišnjem nivou rezultat je uglavnom rasta međunarodne komponente duga čije se stanje u prva četiri meseca ove godine povećalo za 13,5 milijardi kuna (+12,8 odsto) u odnosu na kraj 2020. godine, te za 17,7 milijardi kuna (+17,4 procenta) u posljednjih godinu dana, prenosi Seebiz.eu.

U strukturi duga preovladavaju dugoročni dužnički instrumenti pa tako na kraju marta 2021. godine najveći udeo u tom dugu imaju obveznice (65,7 procenata), potom dugoročni krediti (30,5 procenata), a poslednji su kratkoročni krediti i obveznice (zajedno 5,8 odsto).

Pritom je kratkoročni dug na kraju aprila ove godine bio veći za 7,3 milijardi kuna (+59,9 odsto) u odnosu na kraj aprila 2020, a dugoročni se dug u istom razdoblju povećao za 27,3 milijardi kuna (+9,34 procenta).

Snažan rast javnog duga u prva četiri meseca rezultat je povećanih potreba za finansiranjem usled rastućih potreba za snažnijim fiskalnim podsticajima privredi, ali i rastućih izdataka za plate i penzije.

Uz očekivani privredni oporavak i rezultatima srednjeg dela turističke sezone, raspon javnog duga u odnosu na BDP u ovoj godini trebalo bi da se spusti na oko 87,5 odsto, očekivanja su HNB. Projekcije Vlade Hrvatske, objavljene u poslednjem rebalansu budžeta, blago su optimističnije te u skladu s očekivanim ubrzanjem privrednih aktivnosti predviđaju pad javnog duga i BDP-a na nivo od 86,6 procenata u ovoj godini.