I struja je tražena roba na berzi
BerzaBiznisEkologijaInfrastrukturaNovacSrbijaU fokusuVesti
18.8.2021 07:53 Autor: Julijana Vincan
Berze električne energije nastale su kao rezultat potrebe za uređenjem tržišta struje. Spajanjem više tržišta u jedno ostvaruje se veći stepen organizacije, pa je objedinjenje svih berzi i tržišta ono čemu se stremi. Berze električne energije aktivne su svakog dana u godini, a princip njihovog rada isti je kao i kod svake druge berze. Elektroprivreda Srbije radi na domaćoj i regionalnim berzama.
„Što se tiče načina funkcionisanja berzi, registrovani učesnici berze postavljaju svoje satne ponude uz odgovarajuće cenovne limite u formi propisanoj od svake berze ponaosob, do određenog vremena u toku svakog dana. Ponude se obrađuju specijalnim algoritmima i kao rezultat dobijaju se prosečne cene za svaki sat narednog dana. Svi učesnici čije su ponude na datoj berzi ispunile cenovni kriterijum imaju plasman svoje robe na tom tržištu. Dnevna proizvodnja električne energije u Srbiji je ovih dana oko 86 miliona kWh, što je dovoljno za pokrivanje potreba domaćinstava i privrede sa kojima JP Elektroprivreda Srbije (EPS) ima ugovore o snabdevanju (prodaji) električne energije. Trenutno nema izvoza električne energije“, objašnjavaju iz Elektroprivrede Srbije (EPS) za Biznis.rs.
Cene na tržištu električne energije formiraju se na osnovu zakona ponude i potražnje, pa se cene za svaki sat narednog dana konstantno menjaju.
„Imajući u vidu specifičnost robe na berzama električne energije, odnosno činjenicu da se struja mora proizvoditi u trenutku potrošnje (ograničena mogućnost skladištenja) na berzama se uglavnom trguje dan unapred (day-ahead) satnim i blok produktima, mada se može trgovati i unutar dana (intraday), ali je zastupljena i trgovina dugoročnim produktima (futures i forwards ugovori). EPS radi na domaćoj SEEPEX berzi i na regionalnim berzama u Mađarskoj – HUPX, Hrvatskoj i Sloveniji (CROPEX i BSP SouthPool)“, ističu naši sagovornici.
Dodaju da na ovim berzama EPS kupuje električnu energiju za potrebe tržišta koje snabdeva i plasira viškove u skladu sa unapred izrađenim planovima i trenutnim mogućnostima.
„Prodaja električne energije kojom se stvara profit može se ostvariti ne samo izvozom, već i plasmanom robe na domaćem tržištu. Za prvih sedam meseci ove godine EPS je trgujući električnom energijom na slobodnom tržištu ostvario profit od 87,5 miliona evra. Kupci struje koja se proizvodi u Srbiji su kupci sa pravom na garantovano snabdevanje (domaćinstva i mali kupci), komercijalni kupci, domaće i strane kompanije registrovane za trgovinu električnom energijom (putem berzi i kroz bilateralne ugovore), operator prenosnog sistema i operator distributivnog sistema (kupuju energiju za pokrivanje gubitaka i sopstvenu potrošnju)“, navode u Elektrodistribuciji Srbije.
Pročitajte još:
Generalni operativni direktor organizovanog tržišta električne energije za trgovanje u jugoistočnoj Evropi (SEEPEX), Dejan Stojčevski, objasnio je da trgovina na SEEPEX podrazumeva trgovinu unutar Srbije.
„SEEPEX organizuje tržište električne energije koje je opciono, anonimno i dostupno svim kompanijama koje zadovoljavaju zahteve za prijem. Cilj SEEPEX-a je da obezbedi transparentan i pouzdan mehanizam formiranja veleprodajne cene tržišta električne energije putem poklapanja ponude i potražnje po fer i transparentnoj ceni i omogući da sve transakcije zaključene na SEEPEX budu realizovane i plaćene. Trgovina električnom energijom na veleprodajnom tržištu (u Srbiji i u inostranstvu) obavlja se na dva načina – kao bilateralna trgovina, gde kupac i prodavac samostalno dogovaraju cenu, količinu, period i mesto isporuke, i kao berza električne energije (organizovano tržište) na kojoj se trguje ’dan unapred’ i ’unutar dana’, gde kupci i prodavci dostavljaju svoje ponude i gde se uspostavlja jedinstvena referentna cena“, obrazložio je i Stojčevski.
Na upit o uticaju modernizacije i razvijanja obnovljivih izvora energije (OIE) u skladu sa Zelenom agendom EU na količinu električne energije koja se proizvodi u Srbiji, generalni operativni direktor SEEPEX-a naglasio je da ta institucija nije nadležna za strategiju razvoja OIE.
„Uloga SEEPEX-a je da omogući svima kupovinu i prodaju električne energije na fer i transparentan način. U svakom slučaju, izgradnja OIE sigurno će doprineti povećanju količine električne energije koja se proizvodi u Srbiji“, zaključio je naš sagovornik.
EPS najavio modernizaciju postojećih i izgradnju novih projekata
Kako je najavila Elektrodistribucija Srbije, trenutno se realizuje nekoliko projekata, dok su neki tek u planu, a drugi već završeni:
- Novi blok snage 350 MW – vrednost projekta 618 miliona dolara i realizuje se u saradnji sa partnerima iz Kine; proizvodnja oko 2,2 milijarde kWh godišnje
- Poslednja faza revitalizacije HE Đerdap 1, najveće HE na Dunavu, trebalo bi da počne ove godine
- Revitalizacija svih 10 agregata HE Đerdap 2 sa povećanjem snage za oko 50 MW
- Modernizacija brodske prevodnice u HE Đerdap 1 je završena, a priprema se i obnova prevodnice u HE Đerdap 2. Oba projekta realizuju se uz pomoć EU, a vrednost dostiže 60 miliona evra.
- Započet projekat gradnje HE Buk Bijela na Gornjoj Drini zajednički sa Elektroprivredom Republike Srpske
- Priprema se i gradnja prvog EPS-ovog vetroparka, snage 66 MW u Kostolcu. Vrednost projekta je oko 100 miliona evra i ukupno 20 vetrogeneratora biće podignuto na zatvorenim kopovima i odlagalištima ogranka TE-KO Kostolac. Očekivana godišnja proizvodnja je oko 150 miliona kWh, što je dovolјno za snabdevanje oko 30.000 domaćinstava.
- Plan je da se na površini od oko 15 hektara odlagališta bišeg kopa Ćirikovac, u blizini naselјa Petka, izgradi solarna elektrana snage 9,95 MW. Procenjena vrednost projekta je oko 11 miliona evra, a elektrana će proizvoditi oko 12,9 kWh električne energije godišnje.
- Radi se i na razvoju projekta veće solarne elektrane snage 97,2 MW na postojećem odlagalištu pepela i šljake Srednje kostolačko ostrvo.