Imunizacija stanovništva rešenje za „buđenje“ ekonomije

Korona kriza još uvek traje, a najjače svetske ekonomije trenutno se bore sa inflacijom i razmatraju scenarije kako da spreče otpuštanje radnika. Istovremeno se oprezno ukidaju pojedina ograničenja kako bi ekonomije „prodisale“.

Ipak, postoje i zemlje koje su dale zeleno svetlo i maksimalno popustile mere u borbi protiv pandemije. Tako je Danska još od 10. septembra ukinula sva ograničenja za svoje građane, a strani turisti koji dolaze u ovu zemlju moraju da imaju EU covid pasoš. U Danskoj je 96 odsto građana starijih od 50 godina potpuno vakcinisano, a 86 odsto starijih od 12 godina primilo je bar jednu dozu vakcine, piše NBC news. Danski ministar zdravlja rekao je još krajem avgusta da je epidemija pod kontrolom i da će se ova zemlja vratiti životu pre covida.

Švedska i nije imala neke rigorozne mere tokom pandemije, a ograničenja je ukinula i Holandija.

„Od 25. septembra više ne moramo držati distancu od 1,5 metra. Ovo je veliki korak napred. To znači da restorani i barovi mogu raditi maksimalnim kapacitetom, a svi događaji će ponovo biti dozvoljeni“, objavila je holandska vlada na svom sajtu i dodala da je u toj zemlji skoro 13 miliona ljudi primilo najmanje jednu dozu vakcine, a 11 miliona je potpuno vakcinisano.

Ove zemlje su stvorile uslove za ekonomski oporavak zahvaljujući visokom stepenu imunizacije stanovništva.

U našem regionu ne možemo se pohvaliti dobrim odzivom na vakcinaciju, ali ni poštovanjem mera u borbi protiv Covida-19. Crna Gora je bila puna turista tokom leta (što je svakako uticalo da poboljša ekonomske parametre), u Bosni i Hercegovini se takođe nisu dosledno poštovale mere, a ni u Srbiji nema striktnog poštovanja uvedenih ograničenja, pa trenutno imamo najveći broj zaraženih i umrlih. Pritom, u navedenim državama zainteresovanost stanovništa za vakcinaciju nije na visokom nivou.

Imunizacija stanovništa je veoma važna, jer se smanjuje mogućnost prenošenja virusa, a povećava šansa za povratak na period pre pojave virusa, odnosno na veću produkciju u svim ekonomskim oblastima.

Prema rečima našeg sagovornika dr Veljka M. Mijuškovića, docenta Ekonomskog fakulteta u Beogradu, uprkos ozbiljnim naporima vlasti u našoj zemlji, ali i u regionu, i dalje ne možemo da se pohvalimo zadovoljavajućim obuhvatom imunizacije.

„Uzimajući u obzir aktuelno stanje, napori u regionu moraju biti usmereni na kreiranje daljih podsticaja i inicijativa za povećanje imunizacije stanovništva, uz veći stepen sinhronizacije mera prevencije koje neće biti samo deklarativnog, već primenjenog karaktera. Na taj način bismo mogli što pre da omogućimo normalizaciju života i privrednih aktivnosti. Čak i nakon okončanja pandemije siguran sam da će neke mere prevencije ostati na snazi, jer je očigledno era bioloških hazarda tek otpočela, bar kako navode projekcije određenih eksperata iz te oblasti“, kaže Mijušković za Biznis.rs.

Koliki će biti negativni privredni efekti od pandemije Covida-19 veoma je kompleksno pitanje, pa je neizvesno i kretanje srpske privrede u narednom periodu.

„Usled izraženog trenda globalne ekonomske povezanosti, negativni efekti nisu izostali ni u Srbiji. Međutim, ubrzo nakon inicijalnog udara na srpsku ekonomiju i završetka prethodne godine sa negativnim rastom od jedan odsto, situacija se očigledno popravila 2021. godine. Naime, prema preliminiranoj fleš oceni Republičkog zavoda za statistiku, nakon pada BDP-a od 6,3 odsto u drugom tromesečju 2020. godine izazvanog pandemijom virusa Covid-19 i merama zaključavanja u martu, aprilu i maju prošle godine, u drugom tromesečju ove godine srpska privreda zabeležila je međugodišnji rast od 13,4 odsto. Na bazi ovoga, procene su da će godišnji rast BDP za 2021. godinu biti između 6,5 i sedam procenata. Ovako dobar rezultat prvenstveno je posledica napretka industrijske proizvodnje (od čega prerađivačka industrija ima dominantan udeo), rasta izvoza i uvoza, trgovine na malo i aktivnosti u domenu turizma“, objašnjava dr Mijušković.

Način života i oporavak ekonomija zemalja u regionu, ali i svetu, zavisi i od toga ko će i kako donositi odluke o slobodi kretanja i trgovine. Naime, naš sagovornik smatra da je korona kriza pokazala da građani nekih država imaju prioritete u kretanju, u zavisnosti od toga koju su vakcinu primili, što utiče i na poslovanje.

„Smatram užasnom zloupotrebom limitiranje kretanja ljudi i ulaska u pojedine zemlje na bazi proizvođača vakcine koju su primili. Tako ispada da, na primer, osobe koje su primile Pfizer cepivo imaju veća prava i slobode kretanja u odnosu na one koji su na primer uzeli Sinopharm vakcinu, što je nedopustivo. Stavljanje država sveta u funkciju pojedinih farmaceutskih kuća je izdaja nacionalnih interesa koji treba da omoguće nesmetano kretanje (dolazak/odlazak) svih putnika koji su vakcinisani nevezano od proizvođača ili ako poseduju drugu potrebnu lekarsku dokumentaciju. Moram istaći zadovoljstvo da Republika Srbija nema, niti verujem da će imati, takav apsurdan pristup“, kaže Mijušković i dodaje da odluke o načinu života već sada utiču na ekonomiju i privredu u međunarodnim okvirima.