Milijarde investicija koje se nikada neće vratiti – slučaj Katar 2022.

Svetsko prvenstvo u fudbalu koje se igra na svake četiri godine najveći je praznik za sve ljubitelje ovog sporta, ali ono sa sobom donosi i značajna ulaganja i ekonomski uticaj, uz promociju zemlje u turističkom i investicionom smislu.

Organizovanje ovako velikog sportskog događaja donosi efekte na kratak rok, ali i dugoročne koristi. Kao kratkoročni efekti izdvajaju se porast građevinskih aktivnosti i turizma dok zemlje moraju da ispune oštre uslove koje postavlja FIFA da bi bile izabrane za domaćina, što može imati dugoročni uticaj na infrastrukturu i ekonomiju.

Istraživanja su više puta pokazala da su ekonomski dobici povezani sa organizovanjem velikog sportskog turnira, kao što je Mundijal, često niži od onoga što se prvobitno očekivalo.

Iako neki podaci ukazuju na pozitivan uticaj na rast BDP-a i otvaranje radnih mesta, postoje i drugi važni detalji koje treba uzeti u obzir.

Na primer, zemlje se sve više oslanjaju na privatni sektor i javne investicije kako bi platile organizaciju ovakvog događaja a to može rezultirati dugom koji prevazilazi bilo kakve kratkoročne ekonomske koristi. Štaviše, mnoga radna mesta stvorena u zemljama domaćinima su kratkoročna ili su to poslovi u turizmu sa malo ili nimalo mogućnosti za napredovanje ili dugoročne ekonomske koristi.

Takođe je važno uzeti u obzir oportunitetne troškove povezane sa organizovanjem događaja kao što je Svetsko prvenstvo. Zemlje domaćini mogle bi odlučiti da investiraju sredstva u tradicionalnu infrastrukturu, poput puteva ili bolnica, umesto da ih troše na stadione i druge zahteve za veliki turnir.

Projekcije često ne prate realnost

Raskorak između očekivanja i stvarnosti kada se procenjuju ekonomski uticaji organizovanja velikog sportskog turnira je evidentan, ali postoje određene preporuke kako pozitivne efekte bolje iskoristiti. Prvo, važno je zapamtiti da organizovanje Svetskog prvenstva dovodi nove vrste turista – fudbalske, zbog čega je važno planirati ovaj priliv uz posebne turističke inicijative i smeštajne kapacitete.

Uz to, stvara kratkoročne poslove u zemlji pre i tokom turnira. Ovi privremeni poslovi mogu biti odličan podsticaj za lokalne ekonomije, pa je važno osigurati da se stvori dovoljno radnih mesta kako bi se napravila značajna razlika.

Nesporna je činjenica da Svetsko prvenstvo ima ogroman ekonomski uticaj na zemlju domaćina. Turnir donosi milijarde dolara prihoda i stvara hiljade radnih mesta. Takođe ima potencijal da podstakne turizam i pomogne rastu ekonomije zemlje. Međutim, postoje i određeni rizici povezani sa organizovanjem među kojima su troškovi izgradnje stadiona i infrastrukture, rizik od kriminala i nasilja, kao i mogućnost devalvacije valute.

Analize velikih sportskih projekata pokazuju isti obrazac – konačni troškovi skoro uvek premašuju početne procene. Stvarni efekti uglavnom su vremenski ograničeni, lokalizovani i delimično poništeni preusmeravanjem postojeće potrošnje.

Istraživanje profesora Benta Flyvbjerga sa Univerziteta Oxford pokazuje da veliki sportski događaji imaju prosečno prekoračenje budžeta od čak 172 odsto. Razlog je jednostavan. Za razliku od običnih projekata, Svetsko prvenstvo ne može da se odloži. Ako dođe do kašnjenja infrastrukturnih radova, organizatori moraju završiti projekte po svaku cenu. U praksi te troškove uglavnom snose poreski obveznici.

Kada se analiziraju ekonomski efekti i povraćaj investicije, istraživači su saglasni da je finansijski zemlja domaćin praktično uvek na gubitku. Ipak, postoje i nefinansijske koristi koje je teško izmeriti ali svakako ih ne treba izgubiti iz vida.

Studija koju potpisuje Martin Miler (Martin Müller) sa saradnicima, na primer, pokazuje da je od Svetskog prvenstva 1966. godine koje je igrano u Engleskoj samo jedan turnir generisao više prihoda nego rashoda. Rusija je jedina 2018. imala pozitivan bilans od oko 240 miliona dolara, pokazuje njihova studija „Strukturni deficit Olimpijskih igara i Svetskog prvenstva: Poređenje troškova i prihoda tokom vremena”.

Katar se više nikada neće ponoviti

Ipak, paradigma svih do sada organizovanih Svetskih prvenstava verovatno će još dugo ostati Katar, koji je za ovu manifestaciju 2022. godine potrošio neverovatnih 230 milijardi dolara. Taj novac ne samo da se nikada neće vratiti zemlji od svega tri miliona stanovnika, već će se teško u skorijoj budućnosti ponoviti.

Sveobuhvatni investicioni ciklus obuhvatao je ne samo ulaganje u stadione, transport, aerodrome i smeštajne kapacitete već je uključivao i metro u Dohi, nekoliko hiljada kilometara puteva i autoputeva, novi aerodrom, novi grad, kao i novu luku, gasna i naftna postrojenja.

Čak i ako je nemoguće utvrditi tačan trošak Svetskog prvenstva za Katar, sigurno je da je to najskuplja investicija u organizaciju bilo kog Svetskog prvenstva održanog od prvog 1930. godine. Prema mnogim izveštajima, ukupni troškovi investicija mogu biti čak i veći od prethodnih 21 zajedno, ocenjuje u svom istraživačkom radu profesor Švajcarske škole za biznis i menadžment Dario Silić.

Da bi ugostio Svetsko prvenstvo Katar je potrošio iznos od 6,5 milijardi dolara za izgradnju sedam novih stadiona za turnir i renoviranje osmog. Ukupna investicija u opremu i objekte koju je isplatio je zapanjujuća. Sistemi za hlađenje na stadionima, investicije u smeštaj, uključujući privatna ostrva, vile, apartmane i hotele, samo su neki od mnogih primera koji pokazuju tako ogromne troškove.

Direktna korist od 17 milijardi dolara

Ako se uzme u obzir samo Doha, više od 15 milijardi dolara potrošeno je na smeštajni kompleks poznat kao The Pearl (Biser), dok je 36 milijardi dolara potrošeno na metro. Povrh toga, investicije u nove gradove kao što je Lusail izgrađen oko istoimenog stadiona uključuju 22 hotela i dovoljno stambenog prostora za 200.000 stanovnika, tematski park, dve marine i dva golf terena.

Profesor u svom radu zaključuje da je 17 milijardi dolara direktne koristi za ekonomiju ove zemlje samo mali deo onoga što je Katar uložio zbog čega nema reči o direktnoj isplativosti jedne ovako grandiozne investicije jer novac od prodaje ulaznica i TV prava idu FIFA.  

Katar je nesumnjivo obezbedio druge direktne ili indirektne pozitivne novčane tokove koji proizilaze iz investicija u okviru plana „Katar Nacionalna Vizija 2030“ koji se sastoji od poboljšanja kako životnog standarda zemlje, tako i njenih međunarodnih odnosa.

Zemlja svakako planira da to unovči u godinama koje dolaze privlačenjem budućih međunarodnih sportskih događaja. Doha je imenovana za domaćina Azijskih igara 2030. godine. Katar će takođe koristiti novu infrastrukturu da opravda kandidaturu za domaćina velikih evropskih finala u budućnosti, kao što su Liga Evrope ili Liga šampiona.

Puteve i metroe koristiće domaće stanovništvo i turisti. Katar planira da parira Dubaiju i privuče turiste i posetioce u bliskoj budućnosti. Na dugoročnijoj osnovi, novac koji je ova država potrošila na domaćinstvo, ako se njime pravilno upravlja, gradi kapacitet za širenje ekonomije te zemlje.

FIFA je neviđeno zaradila

Problem „belih slonova“, odnosno skupih a nekorisnih objekata, bio je problem za nedavne domaćine Svetskog prvenstva. Katar ima za cilj da prekine taj ciklus jer će tri stadiona nastaviti da ugošćuju utakmice, dok će ostalih pet biti ili demontirano, preuređeno za alternativne namene, ili će im kapaciteti biti značajno smanjeni.

Autor, međutim, ocenjuje da će za malu zemlju kao što je Katar, veliki izgrađeni stadioni brzo postati u velikoj meri suvišni, posebno pošto najuspešniji fudbalski tim Katara, Al-Sad, koji igra u Katarskoj zvezdanoj ligi, u proseku ima domaću publiku od samo 1.500 ljudi u Dohi, prema Daily Mailu.

Jedino stadion Lusail, najnoviji i najveći stadion, može da primi 80.000 ljudi, što pokazuje predimenzioniranost neophodnih kapaciteta za Katar nakon Svetskog prvenstva.

„Ono što se može zaključiti iz cele ove analize profitabilnosti jeste da novac očigledno nije problem za Katar. Zemlja očigledno može sebi priuštiti da bude domaćin Svetskog prvenstva i spremna je da apsorbuje prateće gubitke. Rekao bih, kao i mnoge moje kolege iz oblasti finansija, da je na mnogo načina FIFA Svetsko prvenstvo 2022. u Kataru finansijska anomalija“, ocenjeno je u radu.

Iako profitabilnost za Katar ne postoji na kratkoročnoj i srednjoročnoj osnovi, uz velike neizvesnosti za dugoročnu profitabilnost, ono što je sigurno jeste da je FIFA zaradila neviđenih 7,5 milijardi dolara prihoda kroz četiri godine komercijalnih ugovora povezanih sa Svetskim prvenstvom 2022. u Kataru.

U isto vreme, Katar je realizovao 229 milijardi dolara u investicijama koje se neće povratiti novčanim tokovima koji proizilaze iz tih investicija u narednih nekoliko generacija stanovništva. Međutim, za zemlju domaćina Katar, Svetsko prvenstvo je oduvek bilo pitanje ponosa, časti i publiciteta, mnogo više nego što je ikada bilo pitanje zarađivanja novca i profita koje bi mnoge zemlje i finansijski stručnjaci poput mene tražili pre preduzimanja bilo kakvih tako velikih investicija.

Sutra: Makro fudbalska predstava sa mikro ekonomskim efektima