Inflacija, cene energenata, rast kamatnih stopa, najveći rizici za ekonomiju Srbije u 2022. godini

Najveći rizici s kojima će se srpska ekonomija suočiti naredne godine su rast kamatnih stopa, inflacije i cena energenata, što bi moglo da ugrozi projektovanu stopu rasta BDP-a od 4,5 odsto, navodi se u analizi Kvartalnog monitora.

Ove godine u našoj privredi uočena su dva osnovna trenda – relativno snažan oporavak privrede, ali i relativno snažno ubrzanje inflacije, ocenili su autori najnovijeg broja ove stručne publikacije, koju izdaju Ekonomski fakultet u Beogradu i Fondacija za razvoj ekonomske nauke.

Dodaje se da to karakteriše i druge privrede u svetu, jedino što su oba trenda u Srbiji intenzivnija, prenosi Tanjug.

U toku godine nastavljen je relativno visok rast zaposlenosti po stopi od 2,8 odsto, ali je zbog ubrzavanja inflacije došlo do smanjivanja realne vrednosti zarada.

Uočeno je da je Srbija ove godine ostvarila relativno veliki priliv stranog kapitala, kako u vidu direktnih stranih investicija, tako i u obliku zaduživanja u inostranstvu, tako da je priliv tog kapitala doprineo ostvarivanju solidnog oporavka privrede u toku godine.

Upozorava se da spoljnotrgovinski deficit raste, što je vidljivije kada se posmatraju kvartalni i mesečni podaci, jer su na nju uticali neočekivano dobri rezultati u prvom kvartalu ove godine, koji su posledica kratkoročnih dobrih odnosa izvoznih i uvoznih cena koje je Srbija imala u tom periodu.

Autori Kvartalnog monitora naglašavaju da se prošle i ove godine Srbija suočava sa relativno značajnim rastom spoljnog duga, na šta utiču zaduživanje države i privatnog sektora, jer se priliv stranog kapitala ostvaruje na taj način.

Zaključeno je da je prilično izvesno da će fiskalni deficit ove godine biti oko četiri odsto BDP-a, što je znatno manje i u odnosu na prvobitni budžet, prema kome je planirano sedam odsto, i u odnosu na rebalans, prema kome je korigovan na 4,9 procenata.

Međutim, upozoreno je da je nominalna vrednost javnog duga tokom godine značajno porasla na oko tri milijarde evra.

Kvartalni monitor u analizi konstatuje da je monetarna politika i dalje ekspanzivna, kamatne stope nisu povećavane, niti je na neki drugi način smanjivana likvidnost.

Dodaje se da su takvu monetarnu politiku sprovodile i druge centralne banke u svetu i ona obeležava preferencije vlada i centralnih banaka koje su davale veći značaj oporavku privrednih aktivnosti, nego usporavanju inflacije.

Autori analize ocenjuju da je vrlo teško proceniti rezultate privrede za narednu godinu, jer nije sigurno kakve će će se ekonomske politike sprovoditi u svetu.

Precizira se da pre svega postoji velika neizvesnost u vezi s politikama centralnih banaka, odnosno kada i koliko će povećavati kamatne stope tokom 2022. godine, jer već sada ima najava nekih da će rasta kamata biti.

Evropska centralna banka još nije dala takvu najavu, ali centralna banka Engleske, je već povećala kamate, kao i mnoge banke u centralnoj Evropi, navodi se u prognozi.

Kvartalni monitor podseća da postoje veliki geopolitički rizici kolji su doveli do rasta cena energenata i ocenjuje da, ako oni u većem delu naredne godine ostanu na visokom nivou, to će negativno uticati na kretanje BDP-a svih zemalja koje u velikoj meri zavise od uvoze energenata, a Srbija je jedna od njih. Dodaje se da će taj uticaj na privredu biti negativan, samo je pitanje koliko.

Autori publikacije navode da će cena gasa za našu zemlju, nakon isteka šestomesečnog perioda dogovorenog sa Rusijom, izvesno biti viša nego prethodnih godina i da će opterećivati privredu naredne godine.

Navedeno je da i dalje postoje specifični problemi u javnom sektoru koji opterećuju privredu Srbije. Navedeni su primeri EPS-a, zatim određeni problemi sa visokim rastom duga Telekoma, ali i Srbijagasa.

Zaključeno je da već sada deo gasa koji se uvozi po tržišnim cenama opterećuje poslovanje Srbijagasa, a ako se to produži u dužem periodu i ako dođe do povećanja cene gasa nakon sledećih pregovora s Rusijom, onda će se Srbijagas naći pred odlukom da poveća svima cenu, ili da ostvaruje gubitke, koje će na kraju država morati da preuzme na sebe.

Ocenjuje se kako je moguće da će svi ti problemi negativno uticati na oporavak srpske privrede i javne finansije, a koliki će taj uticaj biti zavisiće od kretanja u svetu ali i od politike vlade koja će biti vođena u narednom periodu.

„Imajući sve ovo u vidu, može se smatrati da je procenjena stopa rasta od 4,5 odsto, iza koje stoje MMF, Evropska komisija i Vlada Srbije, izgleda prilično dobro, ali postoje rizici da ona bude manja“, upozorava se u najnovijem izdanju Kvartalnog monitora.

Dodaje se da, ako bi se ostvarila ova procena rasta, naredne godine bi moglo da se očekuje rast zaposlenosti od dva do tri odsto, ali i relativno skroman rast zarada, pre svega zbog inflacije koja će biti oko pet do šest procenata, u zavisnosti od kretanja na svetskom tržištu i politike centralne banke.