Intel otpušta hiljade zaposlenih, akcije u padu 50 odsto od početka godine

Intel planira značajno smanjenje broja zaposlenih, koje će verovatno dosegnuti iznose u hiljadama, kako bi smanjio svoje troškove i izašao na kraj sa rastućom konkurencijom na tržištu ličnih računara (desktop i laptop PC računari).

Otpuštanja će biti objavljena već ovog meseca, otprilike u isto vreme kada i izveštaj o zaradi u trećem kvartalu 27. oktobra, saznaje Bloomberg iz neimenovanih izvora. Američki proizvođač čipova je u julu imao 113.700 zaposlenih.

Neka odeljenja, uključujući Intelovu prodajnu i marketinšku grupu, mogla bi da dožive smanjenja oko 20 odsto osoblja.

Intel se suočava sa naglim padom potražnje za PC procesorima, koji su njegov glavni posao, i bori se da povrati tržišni udeo izgubljen od rivala kao što je Advanced Micro Devices (AMD). U julu, kompanija je upozorila da će prodaja u 2022. godini biti za oko 11 milijardi dolara manja od ranijih očekivanja. Analitičari predviđaju pad prihoda u trećem kvartalu od oko 15 odsto.

Poslednji veliki talas otpuštanja kompanije Intel desio se 2016. godine, kada je ukinuto oko 12.000 radnih mesta, ili 11 odsto od ukupnog broja u čuvenoj firmi. Kao i mnoge kompanije u tehnološkoj industriji, Intel je takođe zamrznuo zapošljavanje ranije ove godine, kada su se uslovi na tržištu pogoršali i strah od recesije porastao.

Najnovija smanjenja verovatno imaju za cilj da smanje Intelove fiksne troškove, verovatno za oko 10 do 15 procenata. Prema rečima analitičara Mandipa Singa (Mandeep Singh), ti troškovi se kreću od 25 do 30 milijardi dolara.

Izvršni direktor kompanije Pat Gelsinger je preuzeo kormilo u Intelu prošle godine i radi na vraćanju reputacije kompanije kao jedne od legendi Silicijumske doline. Ali čak i pre pada prodaje računara, to je bila teška borba. Intel je izgubio svoju dugogodišnju tehnološku prednost, a njegovi sopstveni rukovodioci priznaju da je kultura inovacija kompanije oslabila poslednjih godina.

Prema IDC-u, prodaja računara je pala za 15 odsto u trećem kvartalu u odnosu na godinu dana ranije. HP, Dell i Lenovo, koji koriste Intelove procesore u svojim laptopovima i desktop računarima, svi redom su pretrpeli nagli pad prodaje.

Sa stagnacijom cena računara i slabljenjem potražnje, Intel će možda morati da smanji isplatu dividende kako bi nadoknadio prepreke u novčanom toku, rekao je Sing. Ali Intelov plan da proda akcije svog Mobileye poslovanja sa tehnologijom za autonomnu vožnju automobila preko listiranja na berzi mogao bi da ublaži te zabrinutosti.

Za Intel je posebno nezgodan trenutak da smanjuje radnu snagu. Kompanija je ove godine snažno lobirala za predlog zakona o podsticanju američke industrije čipova za 52 milijarde dolara, obećavajući da će proširiti svoju proizvodnju u SAD. Gelsinger planira građevinski bum koji uključuje dovođenje najvećeg svetskog čvorišta za proizvodnju čipova u Ohajo.

U isto vreme, kompanija je pod intenzivnim pritiskom investitora da ojača svoj profit. Akcije kompanije pale su za više od 50 odsto u 2022. godini, uz pad od 20 odsto samo u poslednjih mesec dana. Akcije su u utorak u Njujorku pale za 0,6 odsto na oko 25,04 dolara po komadu.

Bajdenova (Joe Biden) administracija najavila je u petak nova ograničenja izvoza u Kinu, sputavajući dodatno šta američke tehnološke kompanije mogu da prodaju velikoj azijskoj zemlji. Ove vesti su ponovo dovele do pada vrednosti akcija proizvođača čipova, a Intel je tog dana pao za 5,4 odsto.

Intel pokušava da povrati svoje uporište u industriji izdavanjem novih PC procesora i grafičkih čipova. Ključni deo kompanijske strategije je prodaja više čipova tržištu data centara, gde su glavni rivali AMD i Nvidia.