Istorija zrenjaninske žeđi: Nazire li se rešenje višedecenijskog problema?

Ugovor o realizaciji projekta prečišćavanja vode za piće u Zrenjaninu potpisan je 6. jula sa kompanijom Metito iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a njegov cilj je da 95.000 stanovnika ovog grada dobije čistu pijaću vodu nakon više decenija oskudice.

Ugovor su potpisali gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura, direktor kompanije Metito Rami Gandur i direktor JKP Vodovod i kanalizacija Zrenjanin Predrag Bodiroga, a premijerka Srbije Ana Brnabić je ocenila da je ovakvo javno-privatno partnerstvo između države i jedne kompanije jedini način da problem Zrenjaninaca bude konačno rešen.

„Našli smo pouzdanog privatnog partnera koji ima sredstva, znanje, tehnologiju i profesionalnost u kompaniji Metito, jednog od globalnih lidera u tehnologiji proizvodnje pijaće vode i preradi otpadnih voda, rekla je Brnabić, izražavajući zahvalnost Erste banci koja je pomogla da se dođe do tog rešenja tako što je, zajedno sa vladom, tražila pravog partnera za taj posao.

Ona je objasnila da je Metito otkupio postojeće postrojenje za 3,5 miliona evra i da će u projekat dobijanja čiste pijaće vode za 95.000 stanovnika grada Zrenjanina uložiti još 18 miliona evra, i upravljati fabrikom u narednih 25 godina, nakon čega će ona postati vlasništvo grada.

Direktor kompanije Metito Rami Gandur je naveo da je ta kompanija imala više od 3.000 sličnih složenih projekata u svetu, izrazivši uverenje da će rešenje koje će ta kompanija primeniti biti funkcionalno, kako bi se u bliskoj budućnosti obezbedila najkvalitetnija voda.

Kako izgleda problem Zrenjanina sa pijaćom vodom kroz istoriju?

Odlukom sanitarne inspekcije iz januara 2004. godine građanima Zrenjanina je zabranjeno korišćenje pijaće vode iz gradskog vodovoda zbog povećane količine arsena u njoj.

Odgovarajući na pitanja novinara, tadašnji predsednik Izvršnog odbora Skupštine opštine Zrenjanin Goran Knežević je rekao da pomenuta odluka nije mogla biti sprečena budući da je voda, kako je tada rekao, takva poslednjih 10, 20, 50 ,100 i 200 godina. Takođe, kao jedini način da se prolem trajno reši, Knežević je tada video u izgradnji novih fabrika za preradu vode.

Više raspisanih i oborenih tendera za izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode

Dve godine kasnije, u novembru 2006. godine, Goran Knežević je kao predsednik opštine Zrenjanin, pored direktora Vodovoda Bratislava Tomića, potpisao ugovor o izgradnji prvog postrojenja buduće fabrike vode s predstavnikom kompanije S&A Capital iz Čikaga Milošem Lončarom, kada je najavljeno da će postrojenje biti izgrađeno do kraja maja 2007. godine, a da će isporuka vode početi najkasnije do kraja avgusta iste godine.

Kompanija iz Čikaga kao donator obavezala se da izgradi i montira postrojenje i posle početka eksploatacije obezbedi 8.640 metara kubnih pijaće vode dnevno.

Umesto toga, u narednih nekoliko godina tri puta su raspisivani i obarani tenderi za prečišćavanje vode.

Opština Zrenjanin 2007. godine raspisala je novi konkurs za izgradnju fabrike vode – naknadno oboren zbog žalbe. Na novi tender, raspisan u februaru 2008. godine, prispele su ponude tri inostrane firme. Tender je predviđao da se fabrika pusti u rad u roku od godinu dana – u martu 2009. godine. Izvođač je trebalo da sklopi ugovor do kraja maja, a sa gradnjom fabrike je trebalo da se počne tokom leta. U proleće 2009. godine oboren je i ovaj tender i ponovljeni su konkursi. Nakon toga se više nije govorilo o izgradnji fabrike.

Neuspešno partnerstvo sa nemačko-austrijskom firmom VTE Vasertehnik

U aprilu 2012. godine JKP Vodovod i kanalizacija donelo je odluku o pokretanju postupka javne nabavke za izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode, a pristigle su tri prijave. Ugovor je potpisan sa nemačko-austrijskom firmom WTE Wassertechnik, prema čijem slovu je ova firma trebalo da izgradi, projektuje, finansira i upravlja pogonom za filtriranje pitke vode u Zrenjaninu. Vrednost ugovora bila je da je 25,6 miliona evra, a direktor kompanije Ralf Šreder (Ralph Schröder) izjavio je da će postrojenje za vodu biti otvoreno za tri godine (2015).

Krajem januara 2013. godine tehnički direktor kompanije izjavio je da bi izgradnja fabrike mogla da počne u martu 2014. godine jer je kompanija koju predstavlja, kako je rekao, ispunila sve ugovorne obaveze.

Tada je rekao da u rukama ima rešenje za proizvodnju zdrave i čiste vode za piće, po evropskim standardima, što je dokazano i provereno na pilot-postrojenju.

Umesto početka izgradnje, odbornici zrenjaninske skupštine su na vanrednom zasedanju 28. marta 2014. godine većinom glasova izglasali raskid ugovora o izgradnji fabrike vode sa nemačkom kompanijom, uz obrazloženje da prečišćena voda ne bi ispunjavala srpske, već evropske standarde koji su blaži.

Nemačka kompanija je, reagujući na ovu odluku, najavila da će od nadležnih institucija zatražiti zaštitu prava i novčanu odštetu, kao i nadoknadu za sve troškove koje su imali tokom dve godine.

Neuspešno partnerstvo sa italijanskom kompanijom Gruppo Zilio

Krajem 2014. godine, 14. decembra grad objavljuje poziv za ponudu javne nabavke za prečišćavanje vode, da bi u februaru 2015. godine bio potpisan ugovor o izgradnji fabrike vode sa konzorcijumom, italijanskom kompanijom Gruppo Zilio i Synertech d.o.o. Beograd, vredan 6,5 miliona evra, sa rokom do 15. oktobra 2015. godine.

Njime je predviđena prodaja vode vodovodu po ceni od 28 evrocenti po kubiku. Kao i u ranijim slučajevima, rokovi završetka izgradnje fabrike vode više puta su menjani i produžavani, a uz to je rad prekidan i zbog tehničkih i proceduralnih problema.

U oktobru 2015. godine, povodom početka radova, gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić rekao je da će Zrenjaninci do kraja godine piti zdravu vodu.

Sledeće godine, 22. marta, Vlada Republike Srbije dala je finansijske garancije za izgradnju fabrike vode u Zrenjaninu. Tada je gradonačelnik Čedomir Janjić rekao da su se time stekli i uslovi za nastavak izgradnje fabrike i dodao da će izvođač radova u najkraćem roku nastaviti sa poslom.

U junu naredne godine je počeo probni rad fabrike vode uz najavu da će, nakon analiza, voda biti puštana u zrenjaninski vodovodni sistem. Ipak, rad fabrike je zaustavljen već u novembru 2017. godine jer od Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo nije stiglo obećano odobrenje za rad, uprkos tome što su završena sva ispitivanja koja su potvrdila kvalitet prečišćene vode.

Reagujući na neizdavanje dozvole, firma Gruppo Zilio je 29. decembra 2017. godine najavila tužbu, a Ministarstvo zdravlja obrazložilo je da privatnik po zakonu ne može da se bavi javnim vodosnabdevanjem. Ovo rešenje ministarstva je, inače, doneto nakon pomenutog raspisivanja nabavke, potpisivanja ugovora i izdavanja državnih garancija. Takođe, ovo rešenje je bilo u suprotnosti sa Rešenjima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Nakon toga, premijerka Srbije Ana Brnabić je 30. januara 2018. godine izjavila da je Zrenjanin na korak do dobijanja zdrave pijaće vode. Tada je pozdravila završetak izgradnje fabrike, ali je dodala da postoji problem jer po Zakonu o komunalnim delatnostima privatna kompanija ne može da se bavi uslugom prečišćavanja vode.

„U ovom trenutku grad Zrenjanin moraće da preuzme fabriku i da se dogovori oko komercijalnih uslova Vlade Srbije“, rekla je Brnabić.

Investitor Gruppo Zilio najavio je 25. maja 2018. godine da će fabrika vode uskoro početi sa probnim radom nakon čega bi trebalo da bude realizovana kupoprodaja pod uslovima koje u toku probnog rada dogovore investitor i budući kupac. Konzorcijum je saopštio da je 23. maja održan zajednički sastanak predstavnika investitora, Grada Zrenjanina, banke davaoca kredita i Vlade Republike Srbije, povodom rešenja problema početka rada fabrike vode u Zrenjaninu.

Izmena Zakona o komunalnim delatnostima

Kako bi se izbegli proceduralni problemi, Skupština Srbije usvojila je 7. decembra 2018. godine izmene Zakona o komunalnim delatnostima kojima je omogućeno da privatne firme, uz saglasnost osnivača javnog preduzeća, obavljaju komunalne delatnosti.

Nakon toga, 21. decembra 2018. godine, postrojenje za prečišćivanje vode počelo je probni rad, ali je privremeno stalo sa radom 4. aprila 2019 godine zbog, kako je saopšteno, mehaničkog zagađenja sirove vode iz bunara, koje je pretilo da ozbiljno ošteti opremu.

Potom je premijerka Srbije izjavila da očekuje da do 10. jula poteče voda iz novog gradskog postrojenja za prečišćavanje u Zrenjaninu, a iz zrenjaninskog Vodovoda i kanalizacije stiglo je saopštenje da je vodosnabdevanje grada vodom iz postrojenja za prečišćavanje prekinuto jer kvalitet vode ne zadovoljava potrebne standarde. Vodosnabdevanje u gradu je u potpunosti preuzeo Vodovod.

Brnabić: Bez isplate investitoru dok se ne popravi kvalitet vode

Premijerka je, nakon toga, 15. januara 2020. godine izjavila da, iako nije raskinut ugovor sa investitorom, njemu neće biti isplaćen ni jedan jedini dinar dok voda ne bude dovoljno dobra za piće.

Zatim su 13. februara 2020. godine privedene tri osobe koje su u vreme sklapanja ugovora bile na pozicijama gradskih čelnika, zbog sumnje da su zloupotrebili javnu nabavku i službeni položaj, kao i zbog zloupotrebe položaja odgovornog lica u vezi sa izgradnjom fabrike vode.

Posle toga, 24. februara je počelo snabdevanje vodom iz novog postrojenja, da bi u aprilu iste godine stiglo još jedno obećanje o pijaćoj vodi.

„Želim da poručim građanima Zrenjanina da smo napokon uspeli da prečistimo vodu i stavimo je u okvire koje nalažu Zakon i Pravilnik“, rekao je tada gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić, a JKP Vodovod i kanalizacija je 5. maja 2020. godine saopštio da je podnet zahtev pokrajinskoj sanitarnoj inspekciji da se skine zabrana upotrebe vode za piće u Zrenjaninu.

Voda koja gori

Umesto da se obistini najavljeno, voda i dalje nije bila pogodna za pripremu hrane i piće. I ne samo to, već je iz slavina do krajnjih potrošača sem arsena počeo da dopire i metan, te se na društvenim mrežama pojavio i snimak iz južnog dela grada na kom voda iz slavine gori.

Prodaja fabrike vode u Zrenjaninu, tužbe za neisplaćene zarade

U avgustu 2021. godine Erste banka je oglasila prodaju fabriku vode u Zrenjaninu kako bi namirila svoja potraživanja na ime kreditnog duga iz založnog prava. Nakon dva neuspešna javna nadmetanja, od kojih je drugo održano 24. decembra 2021. godine, kada nije bilo zainteresovanih za kupovinu fabrike, zbog čega više nije bilo nadmetanja, već je izvršni poverilac imao rok od mesec dana da sam nađe kupca fabrike i to upola cene, za 3,5 miliona evra. Brnabić je tada objasnila da se fabrika prodaje jer je vlasnik bakrotirao.

Tako je zrenjaninska fabrika vode prodata za 417 miliona dinara firmi Pannonian Water d.o.o. iz Beograda, a nakon što je nekoliko radnika tužilo, tražeći zaostale plate. Inače, pomenuta firma je osnovana u novembru 2021. godine, sa osnovnim kapitalom od 100 dinara, a vlasnik firme je EmSerb Water FZE iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Takođe, EmSerb Water FZE je vlasnik i firme Begej Water, takođe osnovane sa osnivačkim kapitalom od 100 dinara, ali u aprilu prošle godine, samo nekoliko meseci pre nego što je ista dobila u zakup 26.875 kvadratnih metara zemljišta u Zrenjaninu, neposrednom pogodbom, za izgradnju centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Begej Water ima iste zastupnike kao Pannonian Water.

Inače, EmSerb Water deo je Metito korporacije iz UAE osnovan za srpsko tržište. Kako je direktor ove korporacije Rami Gandur izjavio u intervjuu za „Diplomacy and Commerce“, ovaj projekat je u skladu sa planom „Srbija 2025“ i sa sporazumima potpisanim između Srbije i Emirata.

Pokretanje stečajnog postupka

Nakon toga, Privredni sud u Zrenjaninu je u martu 2022. doneo rešenje o pokretanju stečaja nad Fabrikom vode u tom gradu, na predlog preduzeća Vodovod i kanalizacija, a za stečajnog upravnika imenovana je Dragica Arsić. U predlogu poverioca za pokretanje stečaja je navedeno da prema stečajnom dužniku ima nenamireno novčano potraživanje u iznosu nešto više od 14 miliona dinara, te da je pokrenut izvršni postupak i da je parnični postupak u toku.

Inače, najnoviji ugovor koji bi Zrenjanincima konačno trebalo da obezbedi pijaću vodu potpisali su gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura, direktor kompanije Metito Rami Gandur i direktor JKP Vodovod i kanalizacija Zrenjanin Predrag Bodiroga.

Salapura je ocenio da je potpisivanjem ovog ugovora načinjen veliki korak ka rešavanju problema s kojim prethodne generacije nisu uspele da se izbore, dodavši da je to što je vlada podržala ovaj projekat dodatna garancija da će on biti uspešno realizovan.