Izbegnuta ozbiljna rasprava o posledicama rata na Bliskom istoku

Lideri zemalja G7 sastali su se u Francuskoj u trenutku kada svetsku ekonomiju opterećuju rast inflacije i skok cena nafte od oko 30 odsto izazvan ratom između SAD i Izraela protiv Irana. Iako su evropski saveznici ranije kritikovali američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) zbog toga što ih nije konsultovao pre početka sukoba, na samitu su izbegli otvoreni sukob sa Vašingtonom. Njima je saradnja sa SAD neophodna u pitanjima Ukrajine, NATO i trgovine.

U međuvremenu su Vašington i Teheran postigli okvirni sporazum o prekidu sukoba i ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, što je izazvalo optimizam na finansijskim tržištima. Ipak, posledice rata već su vidljive, cene energije su naglo porasle, inflatorni pritisci su se vratili, a pojavile su se i bojazni od problema sa snabdevanjem hranom u siromašnijim zemljama. Zbog toga su i Evropska centralna banka i Banka Japana poslednjih dana podigle kamatne stope, prenosi Reuters.

Evropski lideri upozoravaju da rat ostavlja ozbiljne ekonomske i socijalne posledice. Britanski premijer Kir Starmer (Keir Starmer) izjavio je da mu je „dosta“ uticaja sukoba na račune za energiju, dok je italijanska premijerka Đorđa Meloni (Giorgia Meloni) upozorila na dugoročne posledice po ekonomiju i životni standard. Rast cena negativno utiče i na popularnost Starmera, nemačkog kancelara Fridriha Merca (Friedrich Merz) i francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron).

Uprkos tome, G7 je ove godine izbegao ozbiljnu raspravu o odgovornosti za ekonomske posledice rata. Analitičari smatraju da takav pristup otvara pitanje relevantnosti ove grupe, koja je nastala posle naftne krize 1973. upravo da bi koordinisala odgovor na velike ekonomske šokove. Danas, međutim, mnogi ocenjuju da G7 izbegava da se suoči sa najvećim izazovom svetske ekonomije.

Pitanje usaglašenosti među članicama takođe je postalo izraženije. Francuska, kao ovogodišnji domaćin, unapred je odustala od pokušaja da usvoji opšti završni komunike kako bi izbegla sukob sa SAD. Umesto toga, fokus je prebačen na uža pitanja poput kritičnih sirovina, globalnih ekonomskih neravnoteža i reforme razvojne pomoći. To pokazuje da među članicama postoji saglasnost o pojedinim temama, ali ne i o ključnim geopolitičkim pitanjima.

Dodatni izazov za G7 predstavlja promenjena struktura svetske ekonomije. Udeo zemalja G7 u globalnom BDP-u pao je sa više od 60 odsto, koliko je iznosio kada je grupa osnovana, na oko 44 odsto danas. Istovremeno, ekonomski značaj zemalja poput Kine, Indije i Brazila znatno je porastao, pa se sve češće postavlja pitanje da li G7 i dalje može da određuje pravila globalne ekonomije.

Ipak, pojedini bivši zvaničnici i ekonomisti smatraju da G7 i dalje ima važnu ulogu u kriznim vremenima. Oni podsećaju da je grupa bila ključna tokom finansijske krize 2008–2009. godine i veruju da i danas može da donosi odluke koje utiču na veliki deo svetske privrede. Međutim, oni upozoravaju da će njen budući značaj zavisiti od sposobnosti članica da prevaziđu međusobne razlike i ponovo uspostave zajednički pristup ključnim globalnim problemima.

Za sada, optimizam zbog sporazuma između SAD i Irana ublažio je strahove od dublje recesije, ali ekonomisti upozoravaju da će normalizacija trgovine i energetskih tokova trajati mesecima, možda i duže. Zato će naredni meseci pokazati ne samo da li će se svetska ekonomija stabilizovati, već i da li G7 može da ostane relevantan forum u svetu koji postaje sve više multipolaran i sve manje usaglašen oko zajedničkih ciljeva.