Iznos desetogodišnje državne pomoći pokrio bi sve kapitalne projekte Srbije

Da u Srbiji državna pomoć predstavlja značajan javni rashod pokazuju podaci analize Centra za visoke ekonomske studije (Ceves), prema kojima je samo u 2019. godini pomoć iznosila 940 miliona evra, dok je u periodu od 10 godina dostigla osam milijardi evra. To znači da svaki dvadeseti dinar javnih rashoda odlazi na državnu pomoć (oko pet procenata).

„Na državnu pomoć odlazi dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je daleko više nego što izdvajaju nove članice Evropske unije (EU). Međutim, ta izdvajanja treba porediti sa periodom kada su se i te zemlje pripremale za članstvo, pa je onda Srbija na istom nivou kao i one pre 15 do 20 godina, kada je reč o državnoj pomoći“, objasnio je direktor CEVES-a, Nemanja Šormaz, na konferenciji ‘OKO (Odgovorno, Korisno, Otvoreno) za državnu pomoć’.

Kako je za Biznis.rs objašnjeno u CEVES-u, opravdanost državne pomoći je „pitanje svih pitanja“, jer nema javno dostupnih ex-ante (pređašnjih) i ex-post (onih posle događaja) analiza dodeljene državne pomoći kao i da, ako postoji neka analiza, ona je parcijalna, a samim tim i zanemarljiva.

„Pomoć države je po pravilima EU zabranjena, ali i tu ima izuzetaka – različiti ekonomski interesi, rešavanje dugoročne nezaposlenosti, ili kao što smo sada imali priliku da vidimo tokom pandemije korona virusa, tokom ekonomskih kriza. Državna pomoć je deo pregovaračkog poglavlja osam, za čije je otvaranje Srbija dobila merila od strane EU i ona se odnose pre svega na usklađivanje zakonske regulative sa pravnim tekovinama, zatim usklađivanje šema državne pomoći“, izjavio je direktor CEVES-a.

On je dodao da, kada bi se taj desetogodišnji iznos državne pomoći iskoristio za druge stvari, Srbija bi sa osam milijardi evra mogla da finansira sve svoje kapitalne projekte i reši neka od najvažnijih pitanja u oblasti životne sredine.

Alternative za državnu pomoć u brojkama

1. Realizacija svih planiranih ključnih kapitalnih projekata, uključujući i autoput Preljina-Boljare (oko dva miliona evra), prva faza beogradskog metroa (1,8 miliona evra), pruga Beograd-Budimpešta (oko 1,5 miliona evra), rekonstrukcija pruge ka Severnoj Makedoniji (oko 0,8 miliona evra), završetak obilaznice oko Beograda‚ (oko 0,7 miliona evra), izgradnja bloka III u TE Nikola Tesla (oko 0,6 miliona evra), i izgradnja Fruškogorskog koridora (oko 0,4 miliona evra).
2. Rešavanje naraslih problema u oblasti životne sredine, uključujući ulaganja u proširenje kanalizacione mreže za 10.000 km (oko 2,5 miliona evra), izgradnju 20 regionalnih deponija i uspostavljanje sistema za upravljanje otpadom (oko 1,5 miliona evra), izgradnju 350 postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda (oko 1,3), unapređenje vodosnabdevanja (oko 0,8 miliona evra), izgradnja fabrika vode (oko 0,6 miliona evra), izgradnja ‘čistijeg’ sistema daljinskog grejanja (oko 0,6 miliona evra), modernizacija EPS-a (oko 0,6 miliona evra), i revitalizacija voznog parka GSP-a (oko 0,2 miliona evra).

„Kada se pogledaju podaci za poslednje tri dostupne godine, od 2017. do 2019. godine, bez podataka za poljoprivredu, 40 odsto državne pomoći ide na podršku direktnim stranim investicijama i poreske podsticaje. Potom novac odlazi za feed-in tarife za investitore u OIE (16 procenata), subvencije za Radio televiziju Srbije (12 odsto), poreske olakšice za zapošljavanje (za programe kao što je ‘Moja prva plata’ ide oko osam procenata), zatim za rudarstvo, uglavnom subvencije Resavici (sedam odsto). Na podršku preduzećima u privatizaciji i filmskoj industriji (oko sedam procenata), a za subvencije za Srbija Voz (oko šest odsto)“, naveo je Šormaz.

Podaci koje je naveo odnose se na državnu pomoć za industriju i usluge, koja čini 71 odsto ukupne pomoći, dok ostatak od 29 procenata otpada na poljoprivredu.

Ljudi često, kako je istakao, zbog netransparentnosti poistovećuju da regionalna državna pomoć u iznosu od 250 miliona evra ide isključivo za podršku stranim investitorima, što, naglasio je on, nije slučaj.

„Državna pomoć u Srbiji se intenzivno koristi za različite namene i potrebno je analizirati svrsishodnost i dobro promisliti pre njenog davanja. Da bi to bilo moguće, takođe smatramo da bi čitav sistem državne pomoći trebalo da postane transparentniji, otvoreniji, i da se uvedu ozbiljni mehanizmi za monitoring i evaluaciju. Primera radi, Bugarska podatke o državnoj pomoći objavljuje u tekućem mesecu, te bi takve primere Komisija za kontrolu državne pomoći i Ministarstvo privrede mogli da prate kako bi unapredili transparentnost ili promatrali koji su indikatori kojima bi se merila korist dobijena kroz datu državnu pomoć“, obrazložio je direktor CEVES-a.

Prema rečima šefice projekta pomoći Komisiji za državnu pomoć, Radmile Mihić, za dve i po godine projekta primetna je razlika, a sistem kontrole državne pomoći značajno je unapređen, što je konstatovala i Evropska komisija u svom izveštaju.

„U ove dve i po godine napravljena je značajna razlika, želja Srbije da nešto promeni i napravi u sektoru državne pomoći. Donet je novi zakon, podzakonski akti koji su usklađeni sa pravnim tekovinama EU, formirana je nova Komisija, po proceduri koja je prihvatljiva kao nezavisna procedura. Imamo dobru osnovu da sada u primeni zakona i podzakonskih akata imamo dobre rezultate“, smatra Mihić.

Ranka Miljenović iz Centra za evropske politike kazala je da je Komisija za kontrolu države pomoći bila sastavljena od ljudi koji su predstavljali davaoce državne pomoći, pa je dolazilo do sukoba interesa.

„Naime, finansijski je bila u nepovoljnom položaju, jer se njen budžet propisivao kroz razdeo Ministarstva finansija. Sada Komisiju formira parlament na osnovu javnog konkursa, članovi su pravnici, ekonomisti i budžet ne zavisi od Vlade Srbije i Ministarstva finansija, dok je stručna služba odvojena od Ministarstva. Međutim, sve to je po zakonu urađeno, ali videće se koliko se može biti nezavisan kada te bira Skupština Srbija“, smatra Mihić.

Kako je zaključeno na konferenciji, potreban je napredak u transparentnosti i ažurnosti i otvaranje podataka o državnoj pomoći (KKDP), građanski vodič kroz državnu pomoć (KKDP), zatim portal o podsticajima za direktna ulaganja (Ministarstvo privrede), kao i razvijanje mehanizma za monitoring od strane civilnog društva (CEVES).