Japan potresa energetska kriza

Pad vrednosti jena, sukob u Ukrajini i toplotni talas koji je zadesio Tokio guraju treću ekonomiju sveta ka energetskoj krizi.

Japan uvozi oko 90 odsto energije, koju uglavnom kupuje u dolarima. Cene energenata rastu zbog skoka vrednosti nafte, gasa i uglja na globalnom nivou, pa se ostrvska zemlja našla u nezavidnoj poziciji i pre nego što je jen pao na najniže nivoe u poslednje dve decenije.

Cena referentne Brent nafte porasla je 40 odsto u dolarima, podstaknuta rusko-ukrajinskim sukobom i oporavkom potražnje. Međutim, kada se cena barela prebaci u jene, beleži se rast od 70 odsto. Prema poslednjim podacima o trgovanju, prosečna cena uvoza za tonu prirodnog tečnog gasa bila je skoro 120 odsto viša u maju u odnosu na prethodnu godinu, piše The Business Times.

Vlada premijera Fumia Kišide (Fumio Kishida) pridružila se Grupi sedam zemalja (G7) u sankcijama Rusiji, čime je odbacila ugalj i naftu iz te zemlje i smanjila izbor zaliha dostupnih Japanu. Kišidinu administraciju potresla je odluka Rusije da prenese prava na ključni gasni projekat na ostrvu Sahalin kako bi iz njega bili isključeni strani deoničari, među kojima je i Japan.

Pored toga, većina nuklearnih reaktora još uvek nije pokrenuta zbog nesreće u Fukušimi pre više od 10 godina. Krajem 2019. godine obnovljivi izvori su činili manje od 10 odsto primarnih energetskih zaliha u Japanu, što državi u ovoj situaciji ne ostavlja mnogo izbora, osim da plati visoku cenu računa za potrošnju fosilnih goriva.

Zalihe smanjuje i neočekivano toplo leto sa temperaturama blizu 37 stepeni, što je ekstrem u odnosu na tridesetogodišnji prosek od 22,5 stepeni.

Prema evidenciji, kišna sezona u oblasti oko Tokija završila se najranije još od 1951. godine, a vlada apeluje na građane da štede energiju.

Gorivo nije jedino dobro čiji je uvoz poremećen padom vrednosti jena, cene hrane i sirovih materijala takođe nastavljaju da rastu.