Jedan uspešan model JKP mogao bi da se prenese na ostale u Srbiji

Potpisivanjem Deklaracije o Zelenoj agendi novembra 2020. godine, zemlje Zapadnog Balkana obavezale su se da će sprovoditi mere u oblasti sprečavanja klimatskih promena i zagađenja, razvoja energije, saobraćaja i cirkularne ekonomije, kao i razvoja biodiverziteta, održive poljoprivrede i proizvodnje hrane. Upravo ovo bio je jedan od glavnih povoda za niz tema na konferenciji „Razgovori o klimatskim promenama“.

„Spremni smo na povećanje klimatske ambicije u okviru revidiranog Nacionalno utvrđenog doprinosa prema zahtevima Sporazuma iz Pariza, i posvećeni ambicioznijem cilju, da smanjimo emisije gasova sa efektom staklene bašte za 33,3 odsto do 2030. godine u odnosu na nivoe emisija iz 1990. godine. Prvi korak smo napravili u martu usvajanjem Zakona o klimatskim promenama, a sada radimo na podzakonskim aktima, koji će identifikovati uticaje i mere za najranjivije sektore. Kako bismo uspešno ostvarili taj cilj, želimo da oformimo mrežu partnerstava, da čujemo predloge i podstaknemo diskusiju, a tu vidim važnu ulogu i današnjeg dijaloga“, izjavila je ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović.

Prema njenim rečima, Ministarstvo u partnerstvu sa Programom UN za razvoj realizuje niz projekata koji su osnova za pozicioniranje Srbije kao regionalnog lidera u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena.

„Donošenje međusektorskih strateških dokumenata još je jedan korak u sprovođenju ciljeva Zelene agende za Zapadni Balkan. Značajan pomak napravljen je i formiranjem novog sastava Nacionalnog saveta za klimatske promene, u čijem radu učestvuju predstavnici ministarstava, akademske zajednice, civilnog sektora. Prva sednica ovog tela održana, a očekujem da ćemo kroz dijalog, u okviru Saveta, dolaziti do najboljih rešenja. Uspeh različitih inicijativa koje sprovodimo, doneće Srbiji osnov za investicije, nova zelena radna mesta i inovacije u privredi, uz istovremeno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. I to je cilj kojem smo potpuno posvećeni“, istakla je Vujović.

Reforma Javnih komunalnih preduzeća

Na poslednjem panelu, na kojem je fokus bio na inovativnim poslovnim modelima, jedna od glavnih tema bilo je unapređenje JKP u Srbiji.

Direktor JP Toplana iz Šapca, Slobodan Jerotić, konstatovao je da JKP u Srbiji gotovo nikako ne mogu da apliciraju za finansijske investicije, osim ako iza njih ne stoji grad.

„Slična je situacija i sa opštinama, koje su osnivači JKP. Mi moramo da budemo jasni – ili samo energetsko ili smo komunalno preduzeće. Dakle, postoji dosta preduzeća. Čini mi se da zelene agende nisu tema u ovoj državi, mi jednostavno ne dolazimo do pažnje, možda nismo dovoljno glasni“, rekao je Jerotić na konferenciji.

On je dodao da su zelenu agendu u JP Toplana Šabac sprovodili, a i nameravaju da sprovode, kako bi unapredili energetsku efikasnost, a i kako bi pomogli građanima da smanje potrošnju električne energije, što za rezultat ima i smanjenje potrošnje goriva, što povlači manje emisije CO2, usled čega se ublažavaju efekti klimatskih promena.

„Takođe mi moramo da vodimo računa o našim sistemima i moramo da pojačamo upotrebu obnovljivih izvora energije, a to sve može zajednički da doprinese dostizanju zelene agende. Tu se radi o volji, ali i o finansijskim kapacitetima i prioritetima. Građani koji žive u stambenim zajednicama teško sprovode procedure koje su teško prepoznatljive u institucijama za mere energetske efikasnosti. Tu ne mislim na građane pojedinačno, već na stambenu zajednicu kao pravno lice“, adresirao je jedan od izazova direktor JP Toplana Šabac i naveo niz pametnih rešenja koja se sprovode, ali i koja mogu da se sprovode radi unapređenja energetske efikasnosti.

Kako je naglasio, imaju velike projekte poput primene biomase, ugradnje velikog postrojenja toplotne pumpe, na šta bi moglo da se nadogradi i fotonaponski sitem, jer, kako kaže, nije svrha da imaju delimična rešenja, već da energija bude ‘zelena’.

Na ovu temu nadovezala se Jovanka Dakić iz JKP Higijena Pančevo koja je istakla da je upravljanje otpadom najveći izazov na terenu od kojeg se mora krenuti u cilju transformacija javno komunalnih preduzeća uopšte.

„Ovo ima uticaja na svih pet oblasti zelene agende. Odgovornost za otpad je ipak na onome ko je taj otpad stavio na tržište, a ne na onome ko upravlja otpadom. Neophodno je da se sistem uredi, da se uspostavi realno upravljanje troškovima. Sve dok se cena ponovne upotrebe, reciklaže otpada, tretiranje istog, itd. ne izračuna precizno, ne možemo da postavimo finansije. Neophodno je da se razreši i pitanje neadekvatne cene i efikasnosti komunalnih preduzeća“, naglasila je Dakić.

Ona je kazala da su kadrovski kapaciteti, odnosno ljudi jedna od najvažnijih stvari, da je bitno su motivisani i sposobni da ono što nauče nastave da sprovode i prenose svojim kolegama.

„U javnom sektoru većina zaposlenih nema znanja o zelenom dogovoru, to kontinuirano osposobljavanje i edukacija zaposlenih je preduslov za realizaciju projekata i unapređenje sistema upravljanja otpadom. Infrastruktura je neophodna da se uspostavi taj savremeni sistem i dosta toga se započelo, dosta toga je u toku i proces je potrebno ubrzati. Neophodno je i uređivanje zakonske regulative o upravljanju otpadom, ali i onih koji imaju veze sa tim, da se sprovode već postojeće kazne, pravila, itd“, napomenula je Dakić.

Edukacija građana sa JKP i jedinicama lokalne samouprave je, kako kaže, takođe bitna i treba da se sprovodi u kontinuitetu, a ne povremeno.

„Ljudski kapaciteti, ekonomski problemi, oprema i infrastruktura (mnogi nemaju ni kantu, kontejnere, a kamo li nešto ozbiljnije), potrebna su reciklažna ostrva, sortiranje reciklažnog otpada, kaznene mere, edukacija građana i zainteresovanih strana“, smatra ona.

Dakić je dala primer da bi moglo da se u jednoj opštini i u jednom gradu napravi jedan kompletan model upravljanja otpadom, da se svi nabrojani elementi povežu i da svi kao celina funkcionišu.

„Tako možemo i da imamo jedno konkretno rešenje koje bi se preslikavalo uz eventualna lokalna prilagođavanja i da se to primeni na teritoriji cele zemlje. U Pančevu imamo procedure, objekte i aktivnosti, ali sve je to nedovršeno i sporo ide, tako da bih bila slobodna da predložim ovaj grad za model od kojeg bi se počelo sa primenom modela“, predložila je Dakić.