Kada bi do Srbije mogao da stigne gas iz novog izvora?

Izgradnja terminala za tečni naftni gas (TNG) u grčkoj luci Aleksandropolis, koja je počela u ponedeljak, 2. maja, ima za cilj smanjenje zavisnosti ovog dela Evrope od ruskog gasa, a veza sa Srbijom trebalo bi da bude gasna interkonekcija Niš-Dimitrovgrad, čija je izgradnja između Srbije i Bugarske počela u februaru.

Srbija je trenutno, kao i većina evropskih zemalja, zavisna od jednog dobavljača gasa iz Ruske Federacije, iako naša zemlja ima dva pravca snabdevanja preko Mađarske i Bugarske. Ovaj projekat trebalo bi da omogući Srbiji diverzifikaciju, odnosno mogućnost korišćenja gasa iz drugih izvora, prenosi Euronews.

Na ceremoniji početka radova na izgradnji gasnog terminala, koji bi osim Grčke i Bugarske trebalo ovim energentom da snabdeva i Severnu Makedoniju i Srbiju, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel (Charles Michel) istakao je da mora da se pokaže evropski suverenitet, kao i da se postigne energetska nezavisnost, i naglasio da je ovaj projekat prekretnica u energetskom razvoju Evrope.

Grči premijer Kirijakos Micotakis izjavio je da se u Aleksandropolisu gradi nova energetska kapija i „svetionik koji šalje dvostruki signal“.

„Njegovim završetkom uskoro ćemo moći da se oslobodimo gasa koji dolazi iz ruskih izvora i da naše zemlje igraju zajedničku ulogu u novoj energetskoj mapi. Nedavna ucena Moskve gasom čini saradnju ne samo neophodnom, već i hitnom“, naglasio je Micotakis.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je u Grčkoj da izgradnja TNG terminala predstavlja veliki i važan događaj za ceo region.

„Veoma smo zahvalni i spremni da preuzmemo velike količine gasa u budućnosti. Srbija treba da gradi sisteme za povezivanje sa Bugarskom, jer će tako moći da prihvati i dobije velike količine gasa za našu zemlju. Moraće da se uradi još mnogo stvari i na povezivanju Severne Makedonije“, izjavio je Vučić.

Ukazao je i da će bugarskoj strani biti potrebno bar 300 dana, što uz kašnjenja znači godinu i po, da izgrade vezu kako bi i Srbija mogla da povlači konvertovani gas iz grčkog Aleksandropolisa, a napomenuo je da je potrebno završiti i interkonektor sa Bugarskom, kao i gradnju ka Severnoj Makedoniji. On je naveo i da će Srbija 99 odsto gasa u nekoliko narednih godina dobijati iz Rusije.

Drugi izvor snabdevanja važan za energetsku bezbednost

Stručnjak za energetiku Željko Marković iz Delloita za Euronews Srbija je istakao da će se plutajući terminal nalaziti na oko 17 kilometara od luke Aleksandropolis na moru i da se na njega može priključiti nekoliko gasovoda.

„Jedan od njih je i taj interkonektor između Grčke i Bugarske, koji se gradi, koji je zanimljiv za nas, jer bismo mogli da budemo povezani i da koristimo gas iz njega. Trebalo bi da bude pušten u junu ili julu ove godine. Njegov kapacitet je oko tri milijarde kubika, a uz izgradnju nekih kompresorskih stanica može da bude podignut na pet milijardi kubika“, naveo je Marković.

Gasovod će u našoj zemlji biti dug 109 kilometara, a ukupna dužina dvosmernog gasovoda kroz Srbiju i Bugarsku je 170 kilometara. Vlada Srbije je ranije saopštila da je projektovan za kapacitet od 1,8 milijardi kubnih metara gasa godišnje, kao i da je rok za završetak radova oktobar 2023. godine.

Vrednost projekta je 85,5 miliona evra, od čega je 25 miliona kredit Evropske investicione banke, 49,6 miliona evra su bespovratna sredstva iz IPA fonda Evropske unije, a preostalih oko 11 miliona evra biće obezbeđeno iz budžeta Srbije i sredstava Srbijagasa. Pored Srbije, i Bugarska je za izgradnju gasovoda na svojoj teritoriji od Evropske komisije dobila grant od 27,6 miliona evra.

Marković je objasnio da bi Srbija mogla da računa na dve milijarde kubika gasa i istakao da je naša godišnja potrošnja oko 2,5 milijardi.

„On će biti završen sledeće godine. Plan je bio čak krajem 2023. godine, a onda je objavljeno da će se radovi ubrzati i da će biti gotov početkom 2023. godine. Znači da se tokom sledeće godine može očekivati početak rada tog terminala i korišćenje gasa iz njega. Čini mi se da Severna Makedonija učestvuje sa 10 odsto u njegovoj izgradnji, a verovatno i naša država razmišlja da uzme učešća u izgradnji tog terminala“, ocenjuje Marković.

Prema njegovim rečima, u toku su radovi na interkonekciji između Niša i Dimitrovgrada i okončanje njegove izgradnje bi bilo dobro za Srbiju, jer bi na taj način diverzifikovala pravce snabdevanja gasom.

„Bez obzira i na sankcije i na rat u Ukrajini, dobro je uvek da imate mogućnost da sa više strana dobavite neki energent. Prvo, onda ne mogu da vas ucenjuju sa cenom, a s druge strane, poboljšavate svoju energetsku bezbednost“, obrazložio je Marković.

Interkonekcija od septembra sledeće godine

Ministarka energetike Zorana Mihajlović ranije je izjavila za Euronews Srbija da bi naša zemlja već od sledeće godine mogla da računa na još jednog snabdevača gasom, odnosno da nam konekcija Niš-Dimitrovgrad preko Bugarske daje mogućnost da pregovaramo i da vidimo da li ćemo od septembra 2023. godine moći da koristimo TNG iz Grčke ili da se vežemo za azerbejdžanski gas.

Srbija će preko gasne interkonekcije sa Bugarskom imati vezu sa Južnim gasnim koridorom i mogućnost snabdevanje prirodnim gasom iz Kaspijskog regiona, Srednjeg istoka, kao i snabdevanje sa TNG terminala u Grčkoj. Preduslov za snabdevanje iz ovog pravca je da se okonča izgradnja gasovoda na teritoriji Bugarske i Grčke koji bi preko ove dve države Srbiju trebalo da poveže sa grčkom lukom Aleksandropolis.

Ministarka je navela da je velika šteta što Srbija nije počela pre deset godina da gradi Niš – Dimitrovgrad.

„Mi bismo sada bili potpuno mirni. Mogli bismo da kažemo barem 50 odsto gasa dolazi iz različitog izvora. Počeli smo da gradimo tu interkonekciju Srbija – Bugarska u januaru ove godine, a u septembru sledeće godine će biti gotova. U međuvremenu u junu ili julu biće završena interkonekcija Bugarska – Grčka. To znači da od sledeće godine, od septembra imamo mogućnost da koristimo TNG i da koristimo azerbejdžanski gas. Mi ćemo to sigurno uraditi, ali do tada mi moramo jako da povedemo računa kako ćemo ispregovarati sa Ruskom Federacijom“, istakla je ministarka energetike za Euronews Srbija.

Glavni izvor snabdevanja bilo bi gasno polje Šah Deniz koje se nalazi u Kaspijskom moru, na teritoriji koja pripada Azerbejdžanu. Gas bi od Azerbejdžana do Evrope trebalo da ide deonicama Južnokavkaskog gasovoda, Transanadolskog i Transjadranskog.

Tečni gas kao skuplja alternativa

Novinar Nenad Šebek istakao je za Euronews Srbija da to što je Vučić otišao u Grčku govori da bi jedan deo tog gasa mogao da završi u Srbiji.

„Kako Srbija do sada nije imala aranžmane sa tečnim naftnim gasom, to jeste donekle alternativa, ali je tečni gas mnogo skuplji i nešto što može da popuni rupe“, naglasio je on.

Kako je dodao, Srbija je plaćala povoljniju cenu u odnosu na onu koja je bila na tržištu u onim količinama koje su dogovorene.

„Pitanje za narednu zimu nije da li ćemo ostati bez gasa, mada nije nemoguće da se to dogodi. Pitanje je samo cene po kojoj će biti uvezen taj ruski gas“, naglasio je Šebek.