Kada zastarevaju dugovi za komunalije i usluge mobilne i fiksne telefonije?
AnalizaNovacSrbijaU fokusuVesti
9.12.2021 13:54 Autor: Marija Jovanović
Sva dugovanja za komunalije po Zakonu o obligacionim odnosima zastarevaju nakon godinu dana, odnosno 12 meseci od nastanka duga. Nakon tog roka trgovac ima pravo da tuži potrošača koji se, kako bi izbegao naplatu duga, može pozvati na rok zastarelosti.
“Jednogodišnji rok zastarevanja odnosi se na komunalne usluge i srodne delatnosti. To su sve usluge od opšteg ekonomskog interesa – struja, voda, telefon, kablovska, parking servis. Znači, sve one usluge koje čak ne moraju da budu pružane od trgovaca koji predstavljaju javna komunalna preduzeća, nego i one u koje spadaju privatne kompanije poput mobilnih i kablovskih operatora. Sve to spada u jednogodišnji rok zastarelosti”, kaže za Biznis.rs predsednik Udruženja potrošača “Efektiva” Dejan Gavrilović.
Trgovac može da tuži dužnika i posle pet godina, ali pravo potrošača je da se pozove na zastarelost, kaže naš sagovornik i dodaje da, ako to ne uradi, dug ponovo postaje regularan i trgovac može da ga naplati preko izvršitelja.
“Problem je što neki mobilni operatori, odnosno njihovi pravni zastupnici, pokušavaju da obmanu dužnike iako je prošlo godinu dana. Dug zastareva posle godinu dana i to je jedina istina. Svaki potrošač je dužan da u roku izjavi prigovor zastarelosti i takav postupak bi na sudu kasnije bio obustavljen”, objašnjava Gavrilović.
U udruženju potrošača „Efektiva“ navode da se potrošači masovno žale da pojedini trgovci uslugama fiksne i mobilne telefonije preko svojih punomoćnika pokušavaju naplatu davno zastarelih potraživanja, uz tvrdnju da se na ove usluge, navodno, ne primenjuje član 378 Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), koji predviđa jednogodišnji rok zastarelosti za komunalne usluge, struju i telefoniju, već se, za pravna lica, primenjuje član 374 ZOO koji predviđa trogodišnji rok zastarelosti, a za fizička lica, član 371 ZOO koji predviđa opšti, desetogodišnji rok zastarelosti.
Reč je, kako tvrde, o obmani prosečnog potrošača, zasnovanoj na njegovoj pravnoj neukosti, nepoznavanju propisa i nepoznavanju sudske prakse.
Pročitajte još:
Naime, iako 1978. godine, kada je ZOO stupio na snagu, mobilna telefonija nije postojala, u članu 378 stav 3 ZOO se jasno pominje reč “telefon” koji je širi pojam od fiksne i od mobilne telefonije, pri čemu se član 378 stav 3 odnosi ne samo na fizička, već i na pravna lica.
Razlika u primeni roka zastarelosti postoji samo kod komunalnih usluga, koja se podvode pod član 378 stav 1 ZOO, a taj stav se odnosi isključivo na “domaćinstva”, ne i na pravna lica. Tako se na fizička lica (kao članove domaćinstva) primenjuje jednogodišnji rok zastarelosti, a na pravna lica trogodišnji rok zastarelosti.
Da li je neophodno čuvati dokaze o uplati?
Potrošač nema zakonsku obavezu da čuva račune i uplatnice, ali u slučaju sporne situacije to može da predstavlja problem, tako da je savet potrošačima da makar čuvaju pristigle račune.
“S obzirom na to da se često dešavaju situacije da neki trgovac potražuje od potrošača nešto za šta on tvrdi da je plaćeno, a nije sačuvao uplatnicu i to ne može da dokaže, jedini dokaz u takvoj situaciji je evidencija trgovca. Trgovac to može da lažira, može doći i do kvara u sistemu, pa da se pojavi neki dug koji je stvarno plaćen, a potrošač to ne može da dokaže i onda će da izgubi spor ili će morati ponovo da plati. Zato je savet potrošačima da čuvaju dokaze. To ne mora da bude uplatnica, dovoljan je i račun za struju, telefon, na kom je naznačeno da nema prethodnog dugovanja. Svaki takav račun je dokaz da su za prethodni mesec obaveze plaćene”, kaže predsednik Udruženja potrošača “Efektiva”.
Novi broj magazina „Biznis.rs” donosi brojne ekskluzivne poslovne priče, intervjue i dešavanja iz regiona i sveta…
