Produžen rok za prelazak na novi sistem i javnom sektoru i privredi

Šta „škripi“ u Zakonu o elektronskom fakturisanju?

AnalizaMoja firmaPoslovanjePreduzetnikSrbijaVesti

6.12.2021 14:26 Autor: Marija Jovanović 9

Šta „škripi“ u Zakonu o elektronskom fakturisanju? Šta „škripi“ u Zakonu o elektronskom fakturisanju?
Iako je bilo planirano da prva grupa privrednih subjekata pređe na elektronsko fakturisanje od 1. januara sledeće godine, to se očigledno neće desiti. Naime,... Šta „škripi“ u Zakonu o elektronskom fakturisanju?

Iako je bilo planirano da prva grupa privrednih subjekata pređe na elektronsko fakturisanje od 1. januara sledeće godine, to se očigledno neće desiti. Naime, Vlada Srbije je 2. decembra usvojila izmene i dopune Predloga zakona o elektronskom fakturisanju kojim je privredi i javnom sektoru omogućeno da, zbog prilagođavanja novom sistemu elektronskih faktura, prelazni rok bude do kraja aprila naredne godine.

“Očigledno je da su zapaženi određeni problemi u implementaciji zakona i da je zbog toga došlo do odlaganja u primeni. Prva grupa privrednih subjekata trebalo je da pređe na elektronsko fakturisanje 1. januara sledeće godine. To su pre svega subjekti javnog sektora i privatni subjekti koji fakturišu javnom sektoru. To je bila prva faza uvođenja elektronskog fakturisanja”, kaže za Biznis.rs poreski savetnik Đerđ Pap.

Prema njegovim rečima, očigledno je da postoje problemi u implementaciji i povratne informacije iz prakse koje potvrđuju da nisu spremni da pređu na novi sistem jer je reč o velikoj novini koja je problematična za većinu koja mora da obezbedi uslove za to.

Kako objašnjava naš sagovornik, faktički postoje tri načina za izdavanje elektronskih faktura. Jedan način je preko E-uprave i u tom slučaju svaka faktura mora da se unosi “pešaka”.

Novi rokovi za e-fakture

Od 1. maja 2022. godine subjekti u javnom sektoru imaće obavezu da primaju, čuvaju i izdaju elektronsku fakturu drugom subjektu javnog sektora, dok će subjekti u privatnom sektoru imati obavezu da izdaju elektronsku fakturu subjektu javnog sektora, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.

Obaveza subjekta privatnog sektora da primi i čuva elektronsku fakturu izdatu od strane subjekta javnog sektora, kao i elektronske fakture izdate od strane subjekta privatnog sektora, primenjivaće se od 1. jula 2022. godine, kao što je i bilo planirano.

Obaveze izdavanja i čuvanja elektronske fakture u transakcijama između subjekata privatnog sektora nastupaju od 1. januara 2023. godine. To su ujedno i datumi od kada se primenjuje i obaveza da se elektronski evidentira obračun poreza na dodatu vrednost.

“To je besplatna varijanta i ona podrazumeva da se svaka faktura unosi, zapravo ukucava, preko eUprave. To ne odgovara onima koji izdaju masovne fakture, koji imaju više desetina ili stotina faktura mesečno. Druga opcija je preko posrednika, gde u suštini pravite fakturu, a posrednik je ‘pretvara’ u odgovarajući format i obezbeđuje da se to dostavi tamo gde treba, dok treća opcija zahteva prilagođavanje programa koji se koristi za fakturisanje. Obično te programe imaju veće firme i knjigovodstvene agencije”, ističe Pap.

On smatra da sada verovatno ima zastoja i da sve to ne ide dobrom dinamikom, da je problematično da se programi prilagode novom sistemu elektronskog fakturisanja i da se direktno iz samih programa fakture prave u datom obliku, odnosno modelu, koji je predviđen po zakonu.

“Verovatno je da tu ima zastoja i da zbog toga ne može da se krene u punu primenu od 1. januara, pa je zato pomeren rok prilagođavanja”, kaže on i dodaje da je Zakon o elektronskom fakturisanju davno donet i da je očigledno pogrešeno u proceni kojom brzinom privatni i javni sektor mogu da pređu na novi sistem.

Pap ocenjuje da su i E-fiskalizacija i elektronske fakture praktično dve strane istog novčića, jer jedno ide sa drugim.

“Meni je to logično zato što je i E-fiskalizacija praktično pomerena na 30. april 2022. godine. Znači, dobrovoljno se privrednici mogu fiskalizovati već danas, ali obaveza i primena počinje istog datuma kao i E-fakture”, zaključuje Đerđ Pap.  

  • P.N.

    6.12.2021 #1 Author

    Da li se zna struktura i format u kome bi se e-racuni dostavljale i na koju adresu e-uprave.

    Odgovori

  • Vlada

    6.12.2021 #2 Author

    Portali Poreske, APR. CROSO pucaju kada se prijavi nekoliko hiljada korisnika istovremeno, a zamislite pad na SUF portalu kada u jednom danu treba da se izda sto hiljada faktura svih pravnih lica zadnjeg dana u mesecu…
    Neko se zaigrao.

    Odgovori

  • Danijela

    6.12.2021 #3 Author

    Uvek se nadje neki propust.

    Odgovori

    • Tina

      7.12.2021 #4 Author

      Izgleda komplikovano, ali ce vremenom biti svima lakse

      Odgovori

      • Zbunjena

        8.12.2021 #5 Author

        Draga Tina, molim za objašnjenje kako će mi biti lakše da fakturu umesto da odštampam i priložim uz robu po koju kupac dolazi ili je šaljem (jednostavno u programu kažem odštampaj, potpišem i završila sam priču) istu eksportujem na računar, pa se sa tog računara prijavim na portal, pokupim tu fakturu i ubacim je u aplikaciju. Sam proces je duži, a da ne govorimo o tome da će, sudeći po dosadašnjim iskustvima sa e-portaluma biti puno problema, sistem neće moći da prihvati fakture, izbacivaće nas, pa onda ponavljati postupak do besmisla … Gubićemo na fakturisanje neuporedivo više vremena nego do sad.

        Odgovori

        • Tina

          11.12.2021 #6 Author

          Draga Zbunjena, sve ovo na prvi pogled zaista izgleda komplikovano. Kada pocne da se koristi, korak po korak, kroz praksu videce se svi nedostaci I istovremeno ce se resavati. Dakle za sve sto je novo treba da prodje neko vreme prilagodjavanja. Posle izvesnog perioda cudicemo se kako smo radili na onaj stari nacin. Tako je u svakom poslu I njegovim novinama. Vreme ce uostalom pokazati I biti „svedok“

          Odgovori

  • Nik

    6.12.2021 #7 Author

    Da stručnjak zna šta reći, rekao bi da smo šampioni u izmišljanju duplog posla.. I u kom odabranom društvu smo što se tiče fiskalizacije i od koga se kupuje rešenje.. A što se odlaže, zbog nesposobnosti države i povezanih sa njima,kao i uvek do sada.

    Odgovori

  • Zoran Kokar

    7.12.2021 #8 Author

    Bavim se programiranjem već oko 40 godina.
    Nije primereno da se pojavi odjednom bar 40 novih izraza i plus nekompletna uputstva za način funkcionisanja fiskalizacije kada je u pitanju LPFR i njegova konekcija za već uradjene programe. Fiskalne kase su imale folder u koji pošalješ fajl u zadatom formatu i to se kroz program i fiskalnu kasu fiskalizuje. Koji je bio problem da se napravi softver koji radi isto i da se račun odštampa kada je obezbeđena fiskalizacija.
    Za sada samo postoje neke firme koje daju nekakve LPFR softvere a uputstvo nema.
    Ovo neće moći ovako siguran sam jer ako ja kao obrazovan za taj posao ne razumem kako će neki koji jedva čitaju mejlove.

    Odgovori

  • Zbunjena

    8.12.2021 #9 Author

    Pogledah deoi verziju besplatnog programa. . Čak i kad nam programer napravi varijantu da se faktura koju smo napravili konvertuje u traženi format (u pitanju je Excell-ov format sa tačno određenim poljima u kojima bi tražena informacija trebala da bude, pa će tu programeri imati posla), opet nam nameću dodatni posao, mi tako konvertovanu fakturu moramo zakačiti na portal, tj umesto da nam olakšavaju posao i ostavljaju vreme za proizvodnju koja donosi prihod kako nama, tako i državi (zapravo kroz poreze, doprinose, takse, naknade daleko više državi nego nama), oni nam nameću još više neproizvodnog posla koji je čisti trošak, u većim firmama potreban je dodatni radnik čiji će jedini posao biti da kači te fakture na portal, a u manjim to znači produženo radno vreme vlasnika koji ionako provodi po 12 sati u firmi da bi preživeo. Znači, umesto da nam olakšavaju posao, iz dana u dan još više ga komplikuju. A još uvek mi nije jasno šta dobijaju sa novim kasama, potpuno je isto da li će račun dobiti u realnom vremenu ili jednom dnevno. Ko sve promete evidentira preko kase, radiće to i dalje, oni drugi neće i dalje, kao i dosada, a mesečni troškovi kase penju nam se sa zanemarljivih 460 dinara na ne tako zanemarljivih 1.900 dinara, pa mi se čini da je jedini razlog uvođenja kasa uvećan mesečni iznos troškova.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...