Kako je slučaj „Toma“ ponovo oživeo debatu o pirateriji i autorskim pravima

Brojni korisnici društvenih mreža koji su delili link ka filmu „Toma“, koji je procureo na internetu početkom ove nedelje, uskraćeni su za mogućnost da na ovakav način obraduju svoje poznanike jer je Antipiratska agencija Srbije (SAPA) otkrila ovu nelegalnu aktivnost i ona je odmah prijavljena Odeljenju za visokotehnološki kriminal Ministarstva unutrašnjih poslova. Nakon toga, svi koji su delili link obavešteni su da moraju odmah da ga uklone, kako protiv njih ne bi bila podneta krivična prijava. Paralelno sa tim uhapšeno je nekoliko osoba, a narednih dana mogao bi biti otkriven i korisnik koji je prvi objavio sporni film na internetu.

Biznis.rs je ovim povodom razgovarao sa Vladimirom Rajčićem iz Antipiratske agencije Srbije, koji kaže da je načinjena prilična materijalna šteta filmu „Toma“.

„Jedan video je na Facebooku pogledalo više od 3.000 ljudi. Sama publika koja gleda film kod kuće nije ista ona koja će ga gledati u bioskopu. Međutim, zbog korone i svega ostalog veliki broj gledalaca koji je pogledao film kod kuće neće ići u bioskop, a čak ni oni koji bi inače išli to neće uraditi zbog straha od korone, tako da je načinjena poprilična materijalna šteta“, rekao je Rajčić.

On je dodao da je cilj čitave ove priče da se podigne svest o pirateriji kao o krivičnom delu koje je, poput krađe, podložno krivičnom sankcionisanju.

„Upravo to i jeste cilj cele ove kampanje. Mi smo hteli da izađemo u javnost i kada je procureo film „Južni vetar“, ali su se producenti nećkali, da ne bi obavestili širu javnost da postoji piratski snimak na internetu jer je to mač sa dve oštrice. S jedne strane, vi obaveštavate ljude da je piraterija nelegalna, ali ih s druge strane obaveštavate da se taj link nalazi na internetu gde ga oni mogu gledati, a samo gledanje tog fajla nije krivično delo, već njegovo objavljivanje“, navodi naš sagovornik.

Autorsko i srodna prava

Kako je u razgovoru za Biznis.rs rekao advokat Uroš Nedeljković koji se bavi autorskim pravom, u pomenutom slučaju se radi o krivičnom delu.

„Koliko sam ja upućen, u slučaju filma „Toma“ radilo se o linku za preuzimanje filma, što jeste krivično delo jer se radi o neovlašćenoj distribuciji koja predstavlja osnovu za naknadu štete u parničnom postupku“, naveo je on, dodajući da je, uprkos činjenici da je zabranjeno neovlašćeno kopiranje autorskog dela, ono itekako prisutno na internetu, kao i da se zakonska rešenja koja su postojala i pre interneta primenjuju i na njega.

„Autorsko i srodna prava su uniformna svuda u svetu. Ja mislim da je naš Zakon o autorskom i srodnim pravima manje-više usklađen sa evropskom regulativom. Internet je samo medij preko kojeg se dele sadržaji, a autorska prava automatski važe i na njemu. Ipak, trebalo bi da se aktuelni Zakon još malo prilagodi evropskim standardima, što je dugotrajan proces. Svakako će suština ostati ista, a to je da ono što nije vaše ne smete da koristite bez dozvole. U tome mnogi greše, greše i mediji kada se, na primer, radi o fotografijama. Ako vam nešto treba, morate da pitate za dozvolu. Neko će vam dozvoliti besplatno, neko će ipak tražiti nadoknadu“, objasnio je naš sagovornik.

Nezavisno od pojedinosti, ono što je zajedničkom svakom autoru čija su prava povređena, podvlači Nedeljković, jeste mogućnost traženja pravde na sudu.

„Autorska prava su moralna i imovinska. Moralna prava podrazumevaju da uz vaše delo bude naznačeno vaše ime kao autora i da niko ne sme da ruši integritet vašeg dela. Za razliku od njih, imovinska komponenta je prenosiva – znači ne možete na nekoga da prenesete vaše autorstvo. U svakom slučaju, pravo autora je da se obrati sudu u slučaju povrede autorskog prava radi naknade načinjene štete“, rekao je Nedeljković koji kaže da broj predmeta svakodnevno raste.

„Nema zvanične evidencije, ali povrede nastaju svakog dana, a sporovi se vode pred Privrednim i Višim sudom ako se radi o privatnim licima. Kao epilog ovih sporova, autori dobijaju naknadu štete ili neku drugu satisfakciju“, zaključio je Nedeljković.

A na pitanje koliko slučajeva piraterije doživi sudski epilog, Vladimir Rajčić kaže da taj broj nije prevelik.

„U principu, ne puno, zato što je producentima, bar do sada, najbitnije da se nelegalni sadržaj ukloni sa interneta. Imali smo slučajeve gde su lica procesuirana. To je bio sajt serije.rs gde su izvršioci bili iz Srbije, gde je registrovan domen .rs, gde je hosting bio iz Beograda, te su počinioci, mladi ljudi, vrlo brzo procesuirani, ali iskreno ne znam kako su kažnjeni. Naš posao se završava kod prijave i obaveštavanja odeljenja za Visokotehnološki kriminal, prilikom čega im dostavljamo podatke koje smo prikupili. Sve ostalo je u nadležnosti samog vlasnika prava, odnosno njihovih advokata“, objasnio je naš sagovornik.

Kako izgleda procedura pronalaska piratskog sadržaja

Kada je reč o tome kako izgleda ceo proces, od trenutka kada vlasnik autorskih prava stupi u kontakt sa agencijom koja se bavi otkrivanjem piraterije, Rajčić kaže da je sve vrlo jednostavno, a da je procenat uklonjenih sadržaja ogroman.

„Prostom pretragom. Znači, mi smo privatna firma koja radi isključivo po zahtevu naših klijenata. Najpre potpisujemo ugovor u kojem nam oni odobravaju da u njihovo ime delujemo na internetu u cilju zaštite njihovih autorskih prava. Kada pronađemo taj sadržaj, uklanjamo ga sa interneta, s tim što ne može sve ni da se ukloni. Do sada smo, prosečno, uspevali da uklonimo 96 odsto odsto sadržaja, dok se u preostalim slučajevima radi o sajtovima koji se uglavnom hostuju u Rusiji, zato što Rusi slabo poštuju zakone o autorskim pravima, naročito kada neko van Rusije prijavljuje povredu, ili se radi o torentima koje niko više ne koristi“, istakao je on, podsetivši da se u Bosni i Hercegovini trenutno vodi slučaj od milion i po evra!

„Trenutno se vodi ogroman slučaj u BiH, gde je uhapšeno lice koje je bilo vlasnik domena andrijaiandjelka.com, o čemu su pisali mediji. Mislim da ga United Media goni, verovali ili ne, za milion ili milion i po evra“, naveo je Vladimir Rajčić, dodajući da je mala verovatnoća da je moguće isplatiti taj iznos.

Zašto piraterija

Na pitanje o motivaciji ljudi da se bave ovakvim stvarima, i da li pored novca postoji još nešto, Rajčić kaže da sve pirate deli u dve grupe.

„Imate dve virste pirata: svesne i nesvesne. Nesvesni su primer upravo u slučaju filma „Toma“. Ne mogu da kažem da su to uradili iz najbolje namere, ali jesu postavili film iz neke vrste neznanja i neinformisanosti, da bi bili primećeni u društvu. To je kao da na parkingu vidite dobar auto, uđete da napravite krug i nemate nikakvu korist od toga osim što se ljudi okrenu, a vi time svakako činite ozbiljno krivično delo. Drugi vid pirata su svesni – oni svesno piraterišu sa ciljem materijalne dobiti. Svakako, i jedne i druge treba procesuirati da bi prosto naučili šta se sme, a šta ne“, zaključio je naš sagovornik.