Kako se obračunava 13. plata i kakav poreski tretman ima?
AnalizaPoreziPreduzetnikSrbijaU fokusuVesti
22.12.2021 12:41 Autor: Marija Jovanović
Kraj poslovne godine za mnoge kompanije i njihove zaposlene predstavlja podvlačenje crte i sumiranje postignutih rezultata. U godini koja je za nama većina preduzeća trudila se da preživi pandemijsku krizu, pa se čini da je vrlo mali broj onih koji svojim radnicima isplaćuju takozvanu 13. platu.
Mnogi poslodavci nisu sigurni na koji način je zakonski regulisana ova vrsta bonusa, kako se obračunava, da li se na nju plaćaju porezi i doprinosi i uopšte kakav poreski tretman ima.
“Iako ne postoji jedinstven način obračuna 13. zarade, jedna od opcija je prosečna bruto zarada zaposlenog za period (na primer januar-oktobar), druga je da se odredi masa za isplatu 13. zarade i da se stavi u odnos sa ukupno isplaćenim zaradama za prethodni period (na primer januar-oktobar), i da se taj koeficijent množi sa prosečnom zaradom zaposlenog, kako bi se dobio iznos za isplatu. Takođe može da se definiše kao fiksni procenat od mesečne bruto zarade ili da bude viša od proseka”, kaže za Biznis.rs poreski konsultant i vlasnik računovodstvene agencije TYB Consulting Aleksandar Trifunović.
Kada je reč o poreskom tretmanu i načinu na koji se oporezuje, naš sagovornik objašnjava da prema Zakonu o radu ova isplata ima status zarade, pa se dodaje na zaradu u mesecu u kome se isplaćuje i redovna zarada.
“Na ovu isplatu se obračunavaju porezi i doprinosi, a u poreskom bilansu se priznaje kao trošak, odnosno smanjuje oporezivu dobit kompanije. Odluku o isplati 13. zarade donosi nadležni organ kompanije. Važno je napomenuti da se ova isplata vrši zajedno sa novembarskom zaradom, ili kao akontacija za decembar 2021. godine”, napominje Trifunović.
Pročitajte još:
Na pitanje koliko poslodavaca u proseku na ovaj način nagrađuje svoje zaposlene on navodi da to nije veliki broj. Uglavnom su to kompanije koje su zabeležile rast ili održale stabilan nivo poslovanja u vreme pandemije ili su to, pak, inostrane kompanije kod kojih je ova isplata predviđena poslovnom politikom.
Trifunović smatra da bi broj poslodavaca koji na ovaj način nagrađuju svoje zaposlene bio mnogo veći da na 13. platu imaju i neke olakšice.
“Možda bi bio veći broj poslodavaca koji isplaćuje 13. zaradu ukoliko bi ona bila opterećena manjim doprinosima nego zarada. Ovde nije reč samo o korišćenju olakšica, već i o korporativnoj kulturi i kreiranju pozitivne radne atmosfere isplatom dodatne zarade zaposlenima pred praznike”, zaključuje naš sagovornik.
Pozicija | ŠVP-101 101 000 | |
---|---|---|
1 | Ugovorena naknada koja se isplaćuje (Nn) | 40,000.00 |
2 | Broj radnih dana u mesecu | 22 |
3 | Ostvareni dani rada | 22 |
4 | Deo zarade po osnovu doprinosa uspehu poslodavca (13. zarada) | 40,000.00 |
5 | Ukupno ugovorena naknada | 80,000.00 |
6 | Najniža, odnosno najviša bruto osnovica na dan obračuna | 28,402.00 |
7 | Formula za preračun neto naknade na bruto | =(Nn-1830)/0.701 |
8 | Bruto naknada (red.br. 7 na red.br.5) | 111,512.13 |
9 | Osnovica za obračun doprinosa (red. Br. 8 ili red. Br. 6) | 111,512.13 |
10 | Obračun doprinosa na teret zaposlenog (red. Br. 9×19.9%) | 22,190.91 |
10.1 | Doprinos za PIO (red. Br. 9×14%) | 15,611.70 |
10.2 | Doprinos za zdravstvo (red. Br. 8x 5.15%) | 5,742.87 |
10.3 | Doprinos za nezaposlenost (red. Br. 9×0.75%) | 836.34 |
11 | Porez na zaradu (bruto naknada x 10%) | 9,321.21 |
12 | Obračun doprinosa za teret poslodavca (red. Br. 9×16.65%) | 18,566.77 |
13 | Doprinos za PIO (red. Br. 9×11.5%) | 12,823.89 |
14 | Doprinos za zdravstvo (red. Br. 9×5.15%) | 5,742.87 |
15 | Ukupan trošak po osnovu naknade (bruto naknada + doprinosi na teret poslodavca) | 130,078.89 |
Izvor: TYB Consulting |