Kakve su poreske obaveze kada se vlasnik firme u Srbiji preseli u drugu zemlju?

Pre donošenja odluke o preseljenju u drugu zemlju, vlasnici kompanija trebalo bi da razmotre neke stvari, a u najmanju ruku da se informišu kako to utiče na njihovu firmu. Iako se poslovanje samog preduzeća u Srbiji uglavnom nastavlja u nepromenjenom obliku, ne treba zaboraviti poresku stranu priče.

„Prvo je najbitnije da se napravi razlika između pravnog i fizičkog lica – prvo ima sedište, a drugo prebivalište. Iako se u Srbiji te dve stvari često poistovećuju, jer ste vi kao fizičko lice vlasnik tog pravnog lica, odnosno neke firme, ta razlika je ipak važna, makar u poreskom aspektu. Neki d.o.o. ima svoje sedište i tu će biti i rezidentnost tog pravnog lica. A ako vi osnujete firmu u Sloveniji, ona će biti rezident te zemlje, dok vi kao fizičko lice koje je vlasnik, ako imate i dalje prebivalište u Srbiji, vi ste onda rezident Srbije. Prema tome, ta dva poreska tretmana treba razdvojiti“, navodi poreski savetnik Miroslav Rajlić.

On ističe da ako se neko preseli u drugu državu to ne znači da će Srbija dići ruke od njega kao i dalje potencijalnog rezidenta, zbog njegovog doprinosa budžetu.

„Onog trenutka kada država digne ruke od njega i ne priznaje ga više kao svog rezidenta, gubi ga kao poreskog obveznika. Kada se odseli u drugu državu, prva stvar koja će se postaviti kao pitanje biće da li su ispunjeni uslovi da ta osoba više nije rezident Republike Srbije – da li je više od 183 dana van zemlje, a ako jeste, to je više od polovine godine i time će se smatrati da je ispunjen jedan od uslova“, objašnjava naš sagovornik.

Međutim, kako kaže, ako je on više od 183 dana van zemlje, a ima i dalje domaće prebivalište, neće se tako lako dokazati da nije rezident.

„Naprotiv, neko će reći, posebno zbog izbegavanja dvostrukog oporezivanja, jer je to jedan od vodećih kriterijuma. Bez obzira što ste i više od 183 dana van zemlje, može se postaviti još jedno pitanje – da li je vaš centar životnih i poslovnih aktivnosti i dalje u Srbiji. Tu sad dolazimo do jednog dela koji je više subjektivne prirode. Životne aktivnosti – to su porodica i prijatelji, a poslovne aktivnosti – ako imate firmu u Srbiji i živite od toga, onda će teško biti dokazivo da niste po tom osnovu i rezident Republike Srbije“, obrazložio je Rajlić.

Prema njegovim rečima, u konkretnom slučaju bi se to odvijalo tako što bi država Srbija konsultovala Ugovor o dvostrukom oporezivanju i pogledala koje je kriterijume potpisala sa zemljom u koju je čovek otišao kao fizičko lice, i onda bi utvrđivala na osnovu tih nekoliko kriterijuma da li ima elemenata da ga i dalje tretira kao rezidenta.

„Šta je to što čini neko lice rezidentnim ili ne u Ugovoru je dodatno razjašnjeno i precizirano, jer to su ugovori koji su nad zakonima zemalja, koji preskaču poresko zakonodavstvo svake od zemalja i predstavljaju prioritetni dokument. Stoga, ako je Ugovorom definisano nešto između dve zemlje, više nije ni važno šta piše u zakonu.“, napominje poreski savetnik.

Kako kaže, u konkretnom slučaju bi se uvek utvrđivalo šta se dešava. Ako je to lice po konačnoj proceni postalo rezident neke druge zemlje, da Srbija nema na osnovu čega da se pozove da dalje treba u njoj da plaća porez kao fizičko lice, onda bi ono u potpunosti prihvatilo poresko zakonodavstvo nove zemlje.

„To konkretno znači da ako je firma u našoj zemlji, a fizičko lice više nije naš rezident, on bi plaćao dividendu prema zakonodavstvu i pravilima koja važe u toj drugoj državi, ili bi uplaćivao, ako je već plaćano nešto u Srbiji, razliku. Vi prvo treba da prepoznate svoj interes na tržištu, pa ako ga vidite u smislu neke cenovne razlike, uštede nekakvih troškova, prva sledeća stvar koja treba da vas interesuje jeste poresko pravo. Pre ulaska u sam poresko-pravni sistem druge zemlje vidite da li postoji Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, pa ako postoji, pogledate poreske oblike koji su vama interesantni – ima tu autorskih naknada, prihoda sportskih stručnjaka, sportista, kamata, stipendija, različiti je broj prihoda koji vas interesuju – samo treba da stavite sve na papir i da izračunate“, naglasio je Rajlić.