Iako su poreske obaveze definisane zakonom postoje situacije koje mogu da prave problem

Gastarbajteri moraju da obrate pažnju prilikom plaćanja poreza

AnalizaPoreziPreduzetnikSrbijaU fokusuVesti

1.10.2021 16:14 Autor: Marija Jovanović

Gastarbajteri moraju da obrate pažnju prilikom plaćanja poreza Gastarbajteri moraju da obrate pažnju prilikom plaćanja poreza
Iako se dugo spekulisalo koje poreske obaveze imaju naši građani na privremenom radu u inostranstvu, zakon je jasno predvideo šta, gde i koliko plaćaju... Gastarbajteri moraju da obrate pažnju prilikom plaćanja poreza

Iako se dugo spekulisalo koje poreske obaveze imaju naši građani na privremenom radu u inostranstvu, zakon je jasno predvideo šta, gde i koliko plaćaju gastarbajteri. Ipak, postoje specifične situacije na koje bi poreski obveznici trebalo da obrate pažnju.

Da li će se prihodi lica – državljana Republike Srbije, ostvareni radom u inostranstvu oporezovati u Srbiji zavisi od činjenice da li su ta lica rezidenti Republike Srbije ili ne i da li naša zemlja ima zaključen Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa zemljom izvora prihoda.

Rezidentom se smatra fizičko lice koje na teritoriji Republike Srbije ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa, ili na teritoriji naše zemlje, neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini.

“Rezidenti Republike Srbije obveznici su poreza na dohodak po osnovu prihoda koje ostvare u Srbiji i u inostranstvu. Ukoliko rezident Republike Srbije ostvaruje zaradu poreska stopa iznosi 10 odsto, a ukoliko se radi o drugoj vrsti prihoda poreska stopa iznosi 20 odsto, pri čemu se bruto prihod umanjuje za iznos normiranih troškova”, navode u Poreskoj upravi (PU) za Biznis.rs.

Kako objašnjavaju, rezident Republike Srbije koji ostvaruje prihode u inostranstvu, za koje je plaćen porez u zemlji izvora prihoda, u Srbiji plaća porez u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana, s tim da ima pravo na poreski kredit za iznos plaćenog poreza u inostranstvu, a najviše do iznosa poreza koji bi se dobio primenom odredbi Zakona o porezu na dohodak građana.

“Ukoliko državljanin Republike Srbije boravi u inostranstvu duže od 183 dana ili mu je u inostranstvu centar poslovnih i životnih interesa, smatra se rezidentom te države i u tom slučaju prihod ostvaren u toj državi oporezuje se po zakonu te države”, kažu u PU.

Naši građani često prave jednu grešku

Prvo pitanje koje se postavlja, a o kojem naši građani ne vode računa, je pitanje rezidentnosti.

“Gastarbajteri su, po pravilu, rezidenti drugih zemalja. U zakonu rezident je lice koje više od pola godine provede u određenoj zemlji i koji ima centar životnih i poslovnih interesa u toj zemlji. Naši građani često prave jednu grešku – ne odjavljuju prebivalište i boravište u Srbiji, što nema veze sa poreskim zakonom”, kaže za naš portal poslovni savetnik i član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije Aleksandar Vasić.

Foto: Rawpixel.com

Kako objašnjava, Srbija ima Zakon o prebivalištu i boravištu prema kome je svako lice koje promeni boravište i prebivalište dužno da to prijavi. Čak i ako se duže od 15 dana boravi na drugoj adresi lice je dužno da to prijavi MUP-u. Ipak, to retko ko radi, a ne rade ni gastarbajteri.

“Imali smo u praksi problem da kada Srbija hoće nekoga da smatra rezidentom i ako on suštinski to nije, poteže to kao argument – zbog čega nije odjavljeno boravište. Poreska uprava kao državni organ logično veruje drugom državnom organu, odnosno registru”, kaže Vasić.

Iako sama činjenica da boravište nije određeno da iziskuje poresku obavezu, to se kasnije dokazuje i može da pravi problem.

I prihod od izdavanje lokala prijavljuje se zemlji rezidenta

Kada je reč o prihodima od rada, u jeku polemike o oporezivanju frilensera postavljalo se pitanje da li i gastarbajteri moraju da plaćaju porez u Srbiji na platu koju zarade u inostranstvu.

Čak i ako se pretpostavi da je neko zaista rezident, na primer, Nemačke ili Austrije, ti ljudi su u Srbiji eventualno obveznici onih prihoda koje ovde ostvaruju.

“Na primer, ukoliko ovde izdaju neki lokal, onda je to prihod koji on ostvaruje na teritoriji Republike Srbije, ovde se oporezuje i to nije sporno. U tom slučaju, dužni su čak i da taj prihod prijave tamo gde su rezidenti”, napominje naš sagovornik.   

Što se tiče prihoda od rada, Srbija ima zaključene ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa velikim brojem zemalja, uglavnom sa većinom država gde radi veliki broj naših ljudi. Lista država sa kojima je Srbija zaključila međunarodne ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja može se naći na sajtu Ministarstva finansija https://www.mfin.gov.rs/propisi/ugovori-o-izbegavanju-dvostrukog-oporezivanja.

“U tim ugovorima, po pravilu u svakom, piše da se prihodi od rada oporezuju samo u zemlji gde se radi. To znači da druga država nema pravo da oporezuje prihode od rada koji su na teritoriji druge zemlje. Zarade gastarbajtera neće se oporezovati u Srbiji jer je to prihod nastao od rada u drugoj zemlji i samo ta zemlja ima pravo oporezivanja”.

Kako se ostvaruje pravo na poreski kredit

Ukoliko rezident Srbije zaključi neki ugovor sa poslodavcem u drugoj zemlji dužan je da u Srbiji podnese poresku prijavu i na taj način ostvari poreski kredit, odnosno umanjenje obračunatog poreza u Srbiji.

“Na primer, rezident Srbije ode u Sloveniju i sa poslodavcem ostvari neki ugovor o delu, poslodavac je dužan, kao i poslodavci u Srbiji za strana lica, da isplati honorar i da na to u Sloveniji plati porez. Pošto rezidenti Srbije plaćaju porez na dohodak ostvaren u zemlji i inostranstvu dužni su ovde da podnesu poresku prijavu, navedu ostvareni honorar, a kako im se obračunava porez po srpskim zakonima od tog obračunatog poreza priznaje mi se poreski kredit, odnosno umanjenje obračunatog poreza za iznos poreza koji je plaćen u Sloveniji, ali samo do iznosa koji bi se ovde platio, što znači da nema prava na povraćaj razlike”, kaže Vasić i dodaje da je uslov za to da se obezbedi validna dokumentacija da je porez plaćen u Sloveniji, uz potvrdu poreske uprave.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...