podizanje cena usluga opravdavaju inflacijom, rastom troškova i ulaganjima

Dobit banaka pre plaćanja poreza u prvom polugodištu veća 40 odsto nego pre godinu dana

BankeNovacPoslovanjeSrbijaU fokusuVesti

12.8.2022 13:45 Autor: Redakcija Biznis.rs 7

Dobit banaka pre plaćanja poreza u prvom polugodištu veća 40 odsto nego pre godinu dana Dobit banaka pre plaćanja poreza u prvom polugodištu veća 40 odsto nego pre godinu dana
U Srbiji su 22 poslovne banke za prvih šest meseci ove godine ostvarile dobit pre plaćanja poreza od 317,4 miliona evra, a u istom... Dobit banaka pre plaćanja poreza u prvom polugodištu veća 40 odsto nego pre godinu dana

U Srbiji su 22 poslovne banke za prvih šest meseci ove godine ostvarile dobit pre plaćanja poreza od 317,4 miliona evra, a u istom periodu 2021. godine je dobit banaka iznosila 226,5 miliona evra, što je rast od 40 odsto.

Banke su ostvarile solidan rast neto prihoda od kamata, oko 80 miliona evra ili oko 15 odsto, prenosi agencija Beta, pozivajući se na portal Danas.

Rast neto prihoda banaka od naknada i provizija bio je 62 odsto. Ukupni prihodi banaka od naknada iznosili su 441,5 miliona evra, dok je neto prihod od naknada, kada se oduzmu troškovi koje banke imaju po osnovu naknada i provizija, dostigao 283 miliona evra.

U prvom polugodištu prošle godine prihodi od naknada i provizija iznosili su 175 miliona evra, a u prvom polugodištu 2019. godine, pre pandemije, 170 miliona evra.

Banke se pozivaju na inflaciju, rast troškova, ulaganja kao opravdanje za podizanje cena usluga. U bilansima koje objavljuje Narodna banka Srbije (NBS) nalazi se i stavka „troškovi zarada“ koji su na nivou celog sektora povećani u odnosu na prvo polugodište 2021. godine za 9,3 odsto.

S obzirom na to da su i banke morale povećavati plate zaposlenima za pretpostaviti je da su iskoristile digitalizaciju i prevođenje klijenata na elektronsko bankarstvo za smanjenje radne snage.

„Zaključno sa junom ove godine banke su zapošljavale 22.243 radnika, a s obzirom da nemamo podatke za isti period prošle godine, možemo ih uporediti sa izveštajima NBS o bankarskom sektoru koji se ne objavljuju od kraja 2019. godine. Naime polovinom 2019. u bankama je radilo 23.101 zaposlenih ili 858 više nego dve godine kasnije“, piše Danas.

Novčanik u ruci
Foto: Biznis.rs

Prethodnih nekoliko godina bankarski sektor obeležio je proces ukrupnjavanja u kom je nestalo mnogo malih banaka dok su velike postale još veće. Najvećih pet banaka po veličini aktive kontroliše čak 62 odsto tržišta. Pre tri godine kontrolisale su 54,1 odsto.

Na tržištu je i dalje je najveća Intesa sa 14,6 odsto udela, ali OTP banka nakon serije akvizicija zaključno sa Vojvođanskom bankom u prvoj polovini prošle godine skočila je na 13,8 odsto „tržišnog kolača“.

Početkom ove godine Raiffeisen banka je preuzela Credi agricol i mada je i dalje integracija u toku i vode se kao odvojene banke, njihovo zajedničko učešće na tržištu je 12,7 odsto što ih svrstava na treće mesto.

Na četvrtom mestu je NLB Komercijalna banka sa 10,73 odsto, a na petom UniCredit banka sa 10,68 odsto tržišnog učešća.

U prethodnih godinu dana aktiva bankarskog sektora povećana je za 7,6 odsto, na 43 milijarde evra. Najveći deo aktive su plasmani kredita stanovništvu i privredi i oni čine 61 odsto ukupne aktive, dok je 15 odsto aktive ili 6,6 milijardi evra „parkirano“ kod centralne banke.

Kapital bankarskog sektora dostigao je šest milijardi evra, a 14 odsto ukupne aktive pokriveno je kapitalom banaka, prenosi agencija Beta.

Najveću dobit na kraju prvog polugodišta ove godine ostvarila je OTP banka, 7,7 milijardi dinara, odmah ispred Inteze koja je zaradila 6,17 milijardi dinara pre plaćanja poreza.

Na trećem mestu po profitabilnosti je bila Reiffaisen banka koja je zajedno sa Kredi agricol ostvarila profit od 5,5 milijardi dinara. Na četvrtom mesu našla se UniCredit banka sa 4,6 milijardi i na petom NLB Komercijalna sa 3,66 milijardi dinara profita pre plaćanja poreza.

  • Dzebac

    12.8.2022 #1 Author

    Banke su uvek na dobitku.

    Odgovori

  • GOCA BG

    12.8.2022 #2 Author

    Uvek ce banke da nadju opravdanje za poskupljenje njihovih usluga…

    Odgovori

  • MIŠKOVIĆ

    13.8.2022 #4 Author

    Sramota. Zašto država ne igranići cene kao što je ograničila poljoprivrednicima

    Odgovori

    • VERA

      13.8.2022 #5 Author

      Zato što je to dogovor države i banaka.

      Odgovori

  • Boba3

    14.8.2022 #6 Author

    Banke uvek profitiraju cak i kad mi to ne znamo

    Odgovori

  • LUKA

    14.8.2022 #7 Author

    Nista novo uvek je i bilo

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...