Klimatske promene donose i višu cenu krompira

Velika količina prolećnih kiša i nižih temperatura, a zatim i letnja suša, veoma su naštetili svim sortama krompira. Proizvođači u Srbiji trpe gubitke, a sličnu sudbinu dele i krompir i paradajz, koji nisu uspeli da se izbore sa klimatskim promenama, uprkos sistemima navodnjavanja kojima se služe pojedini proizvođači. Proletos mnogi nisu znali gde će sa rodom, tako da su njima hranili čak i svinje, a sada je moguće da ćemo morati da računamo na značajno poskupljenje ove namirnice.

„Kako mi imamo tržišnu ekonomiju, ponuda i tražnja određuju visinu cene. Poljoprivreda je podložna uticajima klimatskih faktora, a ova suša nanela je veliku štetu povrtarima, ne samo proizvođačima krompira, već i paradajza. Znate i sami šta se dešavalo sa paradajzom, a i gotovo sve povrtarske kulture za koje nije postojao uslov za navodnjavanje, odnosno zalivanje, doživele su šok, i to će se sigurno odraziti kroz niže prinose. Jedino će ostati jedna mogućnost – da se uveze krompir. Ali pitanje je i to koliko je moguće, jer je u celom regionu bilo suše, i ne zna se kakva će situacija biti sa cenom – verovatno će biti veoma visoka, i opet će potrošači platiti ceh nestabilnosti povrtarske proizvodnje“, objašnjava za Biznis.rs agroekonomski analitičar Vojislav Stanković.

On dodaje da se već duže vreme sa krompirom javlja isti problem jer, kako kaže, u Srbiji nema kvalitetnih uslova za skladištenje krompira.

„Jednostavno se javljaju amplitude smanjene proizvodnje, odnosno ponude zbog klimatskih uslova i nemogućnosti skladištenja. I otkup nemamo organizovani, osim individualnog sektora i to je već opšta boljka svih poljoprivrednika u zemlji, ne samo kod povrtarske proizvodnje, već i u proizvodnji voća, stočarskih proizvoda, pa i ostalih biljnih kultura“, naglasio je naš sagovornik.

Stanković je podsetio da ovo nije prva godina da se ovako nešto dešava – ovakve amplitude u proizvodnji bile su prisutne i prethodnih godina.

„Kao što je i u povrtarstvu i u proizvodnji paradajza slučaj, zbog visokih temperatura plod u isto vreme dođe u fazu sazrevanja, jednostavno ne dolazi sukcesivno, i onda dolazi do toga da tržište ne može da apsorbuje te količine koje se odjednom pojavljuju na njemu, a to ne može da apsorbuje ni potrošač. U Srbiji postoji problem prerade – država mora da uloži značajna sredstva u prerađivačku industriju kako bi stabilizovala poljoprivrednu proizvodnju, kako bi proizvođači imali priliku da planiraju svoju proizvodnju, i naravno, i da nešto zarade u otkupu“, ocenjuje agroekonomski analitičar.

Proizvođač krompira iz Ivanjice (Ivanjički krompir), Živojin Krsmanović, potvrđuje da postoji veliki manjak krompira ove godine i, kako kaže, nije bilo kiše, a suša je jaka.

„I krajevi kao što su Vojvodina, Subotica, Čačak, i tako dalje, i oni su dosta podbacili sa krompirom, znam jer sarađujem sa njima. Krompira u dovoljnim količinama neće biti kod nas, jer sad ga ljudi dosta vade i prodaju, a dosta su uzeli i Rusi koji su izvezli dosta našeg krompira. Ovde u brdima nema merkantilnog krompira, a mislim da ga neće ni biti. Možda ga bude vrlo malo, a možda bude i nešto semenskog“, istakao je Krsmanović.

Dodao je da je trenutna cena krompira u Čačku oko 30 dinara, a i u Šapcu staje toliko ‘na veliko’. U Bačkoj, u Subotici, kako je čuo od kolega povrtara, kropir se prodavao i za 27 dinara, a sada košta 30 dinara na veliko, dok se očekuje da će cena ovog ploda i dalje rasti.

Stanković je kazao i da očekuje da će sada klimatski uslovi biti nešto povoljniji, jer će biti i kišnih dana.

„Tamo gde nije bilo uslova za navodnjavanje i gde nisu propali usevi, verovatno će kiša nešto ublažiti te gubitke u proizvodnji“, predviđa agroekonomski analitičar.