Klimatske promene najveći dugoročni globalni rizik

Kriza troškova života najveći je kratkoročni globalni rizik, dok je neuspeh ublažavanja klimatskih promena glavna dugoročna briga, rezultat je Izveštaja Svetskog ekonomskog foruma (WEF) o globalnim rizicima za 2023, koji je objavljen u sredu.

Upozoravajući na duboko povezane rizike, WEF je saopštio da su tenzije pokrenule „niz međusobno povezanih globalnih rizika“, uključujući nestašice snabdevanja energijom i hranom, dramatično povećanje troškova života i servisiranje duga.

Izveštaj, napravljen u partnerstvu sa Marsh McLennan i Zurich Insurance Group, zasnovan je na istraživanjima 1.200 globalnih stručnjaka za rizike, kreatora politike i lidera u industriji, prenosi Anadolu Agency.

Pandemija i tekući rat Rusije i Ukrajine vratili su u prvi plan energetske, inflacione, prehrambene i bezbednosne krize, navodi se u izveštaju WEF-a.

Ove krize prate rizike koji će dominirati u naredne dve godine – rizik od recesije, rastuće dugove, kontinuiranu krizu troškova života, polarizovana društva usled dezinformacija, prirodne katastrofe, ekstremni događaji i nultu sumu – ekonomski rat.

„Kratkoročnim pregledom rizika dominiraju energija, hrana, dugovi i katastrofe. Oni koji su već najugroženiji pate, a suočeni sa višestrukim krizama, oni koji se kvalifikuju kao ranjivi se brzo šire, kako u bogatim tako i u siromašnim zemljama. “, rekla je Sadia Zsahidi (Saadia Zahidi), generalni direktor WEF-a o nalazima izveštaja.

Ona je rekla da klimatske promene i ljudski razvoj treba da budu u središtu zabrinutosti svetskih lidera kako bi se povećala otpornost na buduće šokove.

Trenutne kratkoročne krize predstavljaju pretnju naporima da se uhvati u koštac sa dugoročnim rizicima, jer su oni posebno povezani sa klimatskim promenama, biodiverzitetom i ulaganjem u ljudski kapital.

Akcije su potrebne pre nego što rizici dostignu prekretnicu, navodi se u izveštaju.

Neuspeh ublažavanja i prilagođavanja klimatskim promenama, prirodnim katastrofama, gubitku biodiverziteta i degradaciji životne sredine predstavljaju pet od 10 najvećih rizika, prema rečima šefa odeljenja za rizik održivosti u Ciriškoj osiguravajućoj grupi.

„Međusobna igra između uticaja klimatskih promena, gubitka biodiverziteta, bezbednosti hrane i potrošnje prirodnih resursa je opasan koktel“, primetio je Džon Skot (John Scott).

„Bez značajne promene politike ili ulaganja, ovaqj koktel će ubrzati kolaps ekosistema, ugroziti zalihe hrane, pojačati uticaje prirodnih katastrofa i ograničiti dalji napredak u ublažavanju klimatskih promena“, istakao je on.

Nedobrovoljne migracije velikih razmera, erozija društvene kohezije, društvena polarizacija, široko rasprostranjeni sajber kriminal i sajber-bezbednost, geoekonomska konfrontacija i incidenti sa oštećenjem životne sredine velikih razmera su ostalih 10 najvećih globalnih rizika na duži rok, navodi se u izveštaju.

Izveštaj takođe poziva svetske lidere da „deluju kolektivno i odlučno, balansirajući između kratkoročnih i dugoročnih pogleda“, preporučujući „zajedničke napore između zemalja, kao i javno-privatnu saradnju na jačanju finansijske stabilnosti, upravljanja tehnologijom, ekonomskog razvoja i ulaganja u istraživanja , nauke, obrazovanja i zdravstva“.