Koliki su realni efekti privlačenja stranih investicija?

Italijanska kompanija Geox nakon pet godina rada definitivno zatvara svoju fabriku u Vranju. Vlada Srbije subvencionisala je kompaniju sa 9.000 evra za svako radno mesto, a prema pisanju domaćih medija ulagala je i dodatna finansijska sredstva.

I dok se sada najavljuju različita rešenja za 1.200 radnika koji će ostati bez posla, nameće se pitanje koliki su realni efekti ovakve politike privlačenja stranih investicija.

“Zbunjen sam činjenicom da italijanski investitor može tek tako da ode. Država je dala 9.000 evra po jednom radnom mestu, povrh toga obezbeđene su i neke infrastrukturne pogodnosti, dato je kroz zemlju, teren za izgradnju fabrike, i treba detaljno videti šta se dogodilo. U svakom slučaju subvencije za zapošljavanje, plus razna druga davanja, trebalo je učvrstiti nekim ugovorom, a ne da investitor ovako lagodno i bez problema najavljuje svoj odlazak i po svemu sudeći tako će i otići”, ocenjuje za Biznis.rs ekonomista Ljubomir Madžar.  

Uprkos ovoj situaciji, naš sagovornik smatra da i strane investicije, kao i mnoga druga ekonomska pitanja spadaju u onaj krug problema koja imaju svoje pozitivne i negativne strane.

“Pozitivna strana stranih investicija jeste da one zapošljavaju radnike koji bi inače ostali bez posla i na taj način stvaraju dohodak koji ne bi bio stvoren. Povećavaju bruto domaći proizvod i to što obezbede kroz radničke plate čista je dobit sa opšteg, privrednog stanovišta jer nezaposleni radnici ne doprinose bruto domaćem proizvodu, i u tom smislu trošak njihovog zapošljavanja je blizak nuli ili oko nule”, navodi Madžar i dodaje da je problem što se strane investicije mnogo forsiraju, dok su domaće potisnute i zanemarene.

“Nisam čuo da se u poslednjih par godina ozbiljno spominju domaće investicije i domaća akumulacija. Mi smo zemlja sa akumulacijom koja je bliska nuli, što u široj javnosti nije poznato. Strane investicije su zauzele centar pozornice, dok su domaće ostale u dubokoj senci, što nije dobro. Nije mi poznat slučaj zemlje koja je uspešno mogle da se razvija na bazi stranih ulaganja. Domaća ulaganja su motorna snaga privrednog razvoja i neophodne su da bi privredni razvoj bio uspešan i održiv na duži rok”, zaključuje naš sagovornik.

Tržište je surovo, kompanije tragaju za profitom

Da je politika subvencionisanja investitora politika koja bi trebalo da obezbedi povraćaj uloženih sredstava za subvencije, smatra i viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja Ujedinjenog granskog sindikata „Nezavisnost“ Zoran Ristić.

“Kroz poreze i doprinose investitori obezbeđuju povraćaj sredstava u budžet. Da li je to bio slučaj i kada govorimo o Geoxu ne znam, ali to je praksa. U ovom slučaju reč je investitoru koji je koristio državne podsticaje, obezbedio poštovanje ugovornih obaveza, a nakon isteka tog perioda doneo odluku da napusti Srbiju. To se sporadično dešavalo i u prethodnom periodu. Setićemo se Handy, kao I fabrike nameštaja u Vranju, koja je takođe pre dve godine napustila tržište Srbije. To su poslovne odluke kompanija koje tragaju za profitom”, navodi Ristić.  

On smatra da je jedan od motiva zbog čega je Geox i došao u našu zemlju to što je Srbija tržište jeftine radne snage, što bi trebalo da se promeni. Ipak, ocenjuje da i domaći privrednici imaju jednake mogućnosti i da su podsticaji jednako dostupni i domaćim i stranim investitorima.

“Mislim da bi trebalo da razumemo da je tržište okrutno i da smo se mi odlučili za to tržište. Kompanije redukuju sve svoje troškove, posebno u situaciji kada imamo visoku neizvesnost zbog pandemije, pa se u skladu sa takvom situacijom donose i poslovne odluke. Mnogo je veća opasnost ono što nam sledi kada je u pitanju pandemija. U slučaju njenog zaoštravanja, ukoliko se ne bude nastavilo sa subvencijama za privrednike i određene mere budu izostale, to će mnogo više uticati na tržište radne snage i biće mnogo veća opasnost za zaposlene u odnosu na ponašanje stranih investitora”, napominje Ristić.

Položaj radnika sve više upitan

Kada je reč o broju radnika koji će zbog zatvaranja Geoxa ostati bez posla, naš sagovornik smatra da je to ogroman broj ljudi i dodaje da je ovo bio jedini način da se reši pitanje Koštane u nekom trenutku.

„Ono što je zabrinjavajuće, to je sinhronizacija između pojedinih predstavnika vlade i političara, jer ako predsednica vlade kaže da nije bila upoznata sa slučajem, a predsednik republike da već dva meseca zna za tu informaciju, onda tu postoji neki problem i to je nešto što treba rešavati. Jer, da je problem počeo da se rešava pre dva meseca, verovatno bismo danas imali i neke alternative koje su možda bolje u odnosu na ove koje se sada nude za rešavanje oko 500 zaposlenih i njihovih statusa”, smatra Ristić.

Komentarišući položaj zaposlenih u globalu, naš sagovornik navodi da je odnos stranih kompanija prema radnicima šarenolik. Ima onih kod kojih su radni odnosi pristojno regulisani, ali i onih gde to nije slučaj i gde postoje različiti pritisci na zaposlene da što više rade, a da budu što manje plaćeni.

“Mislim da tu postoji problem i angažovanja nadležnih inspekcijskih službi. Ne može da se desi da inspektor rada u jednoj državi ne može da uđe kod poslodavca da kontroliše poštovanje radnih prava ili da predstavnici vlade staju na stranu investitora i potvrđuju nešto što nije u skladu sa zakonom. Takve situacije su problematične i bacaju crnu senku na one investitore koji su došli sa namerom da ovde razvijaju svoj biznis”, zaključuje on.  

Koje obaveze imaju investitori?

Na osnovu Zakona o ulaganjima Vlada Srbije donela je različite šeme državne pomoći koje su usaglašene sa važećim domaćim pravilima i propisima za dodelu državne pomoći i sa EU propisima.

Šemama državne pomoći definisani su kriterijumi, uslovi i način privlačenja direktnih ulaganja, kao i postupak dodele podsticaja. Prava i obaveze korisnika sredstava po osnovu ulaganja i zapošljavanja radi realizacije investicionog projekta, definisana su ugovorom o dodeli sredstava podsticaja koji se zaključuje sa Ministarstvom privrede, navode za Biznis.rs u Razvojnoj agenciji Srbije (RAS).

“Da bi ostvario pravo na isplatu sredstava podsticaja u skladu sa zaključenim ugovorom o dodeli sredstava, korisnik sredstava je u obavezi da izvrši ulaganja u materijalna i nematerijalna sredstva u visini i u skladu sa dinamikom predstavljenom u biznis planu, koji čini sastavni deo ugovora, kao i da zaposli određeni broj novozaposlenih lica i isplaćuje zarade u visini utvrđenom ugovorom i u skladu sa dostavljenim biznis planom. Takođe, korisnik je u obavezi da nakon ispunjenja obaveze zaposlenja, svakom novozaposlenom redovno isplaćuje osnovnu zaradu koja je za najmanje 20 odsto veća od minimalne zarade, u skladu sa propisima kojima se uređuju radni odnosi”, ističe RAS.

Nakon ispunjenja obaveza ulaganja i zapošljavanja, Korisnik sredstava je dužan da održava vrednost uloženih materijalnih i nematerijalnih sredstava i broj novozaposlenih lica u periodu garantovanog ulaganja i zaposlenosti (period monitoringa), a što se dokazuje godišnjim izveštajima nezavisnog ovlašćenog revizora.

“Period garantovanog ulaganja i zaposlenosti u kom je korisnik u obavezi da održava vrednosti dostignute ulaganjem i dostignuti broj novozaposlenih lica zavisi od veličine privrednog subjekta, odnosno za male i srednje privredne subjekte ugovara se period garantovanog ulaganja i zaposlenosti u trajanju od tri godine, dok se za velike privredne subjekte ugovara period garantovanog ulaganja u trajanju od pet godina, računajući od dana kada je ispunjena obaveza ulaganja i zapošljavanja”, navode u Razvojnoj agenciji Srbije.

Isplaćena sredstva podsticaja su obezbeđena bankarskom garancijom, koju Korisnik sredstava dostavlja Ministarstvu privrede prilikom podnošenja zahteva za isplatu sredstava, a koja garantuje povraćaj isplaćenih sredstava u slučaju kršenja ugovornih obaveza.