Biznis.rs
KORONA KOŠTALA SVETSKU EKONOMIJU ČAK 3.800 MILIJARDI DOLARA, pokazuje istraživanje Univerziteta u Sidneju KORONA KOŠTALA SVETSKU EKONOMIJU ČAK 3.800 MILIJARDI DOLARA, pokazuje istraživanje Univerziteta u Sidneju

KORONA KOŠTALA SVETSKU EKONOMIJU ČAK 3.800 MILIJARDI DOLARA, pokazuje istraživanje Univerziteta u Sidneju

NovacSvetVesti 12.7.20. 12:58 Aleksandra Vasić 0

U svetu je do sad potvrđeno skoro 12 i po miliona slučajeva zaraze virusom Covid-19 i skoro 560 hiljada preminulih, ali zbog pandije korona... KORONA KOŠTALA SVETSKU EKONOMIJU ČAK 3.800 MILIJARDI DOLARA, pokazuje istraživanje Univerziteta u Sidneju

U svetu je do sad potvrđeno skoro 12 i po miliona slučajeva zaraze virusom Covid-19 i skoro 560 hiljada preminulih, ali zbog pandije korona virusa sabiraju se i ekonomske posledice, koje su po mnogima stvorile još veći negativni uticaj na našu planetu.

Australijski istraživački savet ARC finansirao je veliko međunarodno istraživanje o uticaju pandemije na globalnu ekonomiju, u koju su se uključili brojni naučnici širom sveta pod vođstvom Univerziteta u u Sidneju, piše seebiz.

Istraživanje objavljeno u časopisu Plos one, ukazuje da je Covid-19 koštao svetsku ekonomiju čak 3.800 milijardi dolara i doveo do brojke od 147 miliona nezaposlenih osoba.

Dobar deo od tih 3,8 biliona dolara otpada na sprovođenje mera koje su svetske države poduzimale kako bi smanjile širenje virusa, kao i na ekonomske mere pomoći kompanijama i pojedincima kojima je onemogućeno poslovanje. Sektor koji je u svetu najviše pogođen pandemijom je industrija transporta, a velike posledice su trpele i još trpe sektori trgovine, turizma, energije i finansija, najviše u Aziji, Europi i SAD.

Istraživanje ukazuje da se jedina pozitivna strana pandemije odrazila na okolinu, pa je došlo do najvećeg pada emisije štetnih gasova, efekta „staklene bašte“ u istoriji čovječanstva.

Oko 2,1 bilion dolara je gubitak od neisplaćivanja plata, a 536 milijardi dolara gubitka je nastalo zbog smanjenja međunarodne trgovine.

Globalna ekonomska situacija i postojeći gubici radnih mesta odraziće se ubrzo na kvantit i kvalitet poslova, kao i na ranjive grupe zaposlenih poput migranata i nekvalifikovanih radnika koji se ne mogu prilagoditi radu u virtuelnom okruženju.

Pored toga, ovo će izazvati i produbljivanje jaza između bogatih i siromašnih, što bi moglo da sruši čitave sisteme zdravstvene zaštite u zemljama sa skromnijim prihodima.

Jedna od autora ovog istraživanja dr Arunima Malik, izjavila je da je ovo najveći ekonomski šok od velike depresije, kada je globalna ekonomija potonula za 15 posto, dok je istovremeno najveći pad emisija štetnih gasova u istoriji doveo do znatnog smanjenja smrti izazvanih zagađenjem, što bi neko drugo istraživanje jednog dana moglo takođe da izračuna.

Za potrebe istraživanja naučnici su koristili podatke iz 38 svetskih oblasti i 26 industrijskih sektora, koji su na različite načine trpeli ekonomske posledice pandemije, pa je primera radi do gubitaka u zemljama OPEC došlo jer nisu crpeli dovoljno nafte zbog smanjenja potražnje u sektoru transporta.

Što se tiče tačnosti rezultata ove studije, podpredsednik saveta Univerziteta u Sidneju dr Majkl Spens (Michael Spence) kaže da je njihov rad omogućila takozvana kolaborativna „foot print“ platforma koju su osnovali pre deset godina, što im danas omogućava brzo i pouzdano simuliranje svetske ekonomije kako bi se videlo kako društvo i okolina utiču na našu potrošnju.

Nema komentara.

Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *