Litvanija prekinula uvoz ruskog gasa, Nemačka na prekretnici

Litvanija je postala prva zemlja Evropske unije koja je u potpunosti prekinula uvoz ruskog gasa, dok su druge dve baltičke države – Letonija i Estonija, privremeno zaustavile njegov dotok, kao odgovor na zahtev Rusije da zemlje koje nisu prijateljske plaćaju gas u rubljama.

Vlasti Litvanije saopštile su da od 1. aprila više ne uvoze ruski gas, već će se oslanjati na tečni prirodni gas LNG sa svog terminala pod nazivom „Independence“.

„Od sada Litvanija neće trošiti ni kubni centimetar toksičnog ruskog gasa. Litvanija je prva zemlja EU koja je odbila uvoz ruskog gasa“, navela je litvanska premijerka Ingrida Simonite, prenosi Financial Times.

Tri baltičke države bile su najglasnije u pozivima EU da prekine zavisnost svojih članica od ruske nafte i gasa nakon napada Rusije na Ukrajinu. Litvanija je otvorila 2014. godine u luci Klaipeda sopstveni LNG terminal. Prema rečima litvanskog predsednika Gitanasa Nausede, Litvanija je „pre mnogo godina donela odluke koje nam omogućavaju da bez muke prekinemo energetske veze“ sa Rusijom.

Ruski gas je prestao da pristiže u baltičke zemlje početkom tekućeg meseca, a Nausede je poručio drugim evropskim zemljama da prestanu da kupuju rusku naftu i gas „jer režim Kremlja koristi ovaj novac za finansiranje uništavanja ukrajinskih gradova i napade na mirne civile“.

Prema preliminarnim podacima Eurostata za mart, Litvanija ima najvišu stopu inflacije u evrozoni – 15,6 odsto.

Generalna direktorka Direktorata za energetiku Evropske komisije Dite Jul Jorgensen (Ditte Juul Jorgensen) navela je da EU „blisko sarađuje sa državama članicama i operaterima na uspostavljanju zajedničkog pristupa o valuti plaćanja za gasne ugovore sa Rusijom“, prenosi BBC. Zemlje EU oko 40 odsto gasa nabavljaju iz Rusije.

Iako su Nemačka, Francuska, Italija i nekoliko drugih zemalja EU bile izričite da neće rubljama plaćati ruski gas, u međuvremenu je Moskva ponudila Evropi model plaćanja preko Gazprom banke u evrima koji bi zatim bili konvertovani u rublje, ali i dalje nije potvrđeno da li će takav način plaćanja biti primenjen. Moskva je upozorila evropske zemlje da će im u protivnom obustaviti isporuke gasa.

Najveći nemački hemijski koncern BASF upozorio je da bi prekid isporuka ruskog gasa gurnuo Nemačku u najveću krizu od 1945. godine.

„Da li želimo da svesno uništimo celu našu ekonomiju? Da uništimo sve što smo stvarali decenijama? Mislim da bi takav eksperiment buo neodgovoran“, ocenio je generalni direktor BASF Martin Brudemiler (Martin Brudermuller) za FAZ.

BASF je najveći nemački proizvođač plastike, hemikalija i polimera. Prekid dotoka ruskog gasa uticao bi ne samo na 40.000 zaposlenih u kompaniji, nego i na druge sektore i preduzeća, jer je BASF, prema rečima Brudemilera „na početku proizvodnog lanca“. Od proizvoda BASF zavise farmaceutske kuće, proizvođači građevinskog materijala, tekstilne fabrike i automobilska industrija.

Na opasnost od domino efekta koji bi mogao da bude pokrenut zaustavljanjem ili smanjenjem proizvodnje kompanije BASF, upozorili su energetski savetnici nemačkog kancelara Olafa Šolca (Olaf Scholz). Oni upozoravaju da bi zaustavljanje osnovne industrije proizvelo efekte koje bi bilo teško preokrenuti, prenosi DPA.