Londonska berza obustavila trgovanje 27 kompanija

Zapadne sankcije protiv Rusije obuhvataju sve više preduzeća i sektora, uključujući energetski. Londonska berza obustavila je trgovanje 27 kompanija koje imaju jake veze sa Rusijom, jer su sankcije zahvatile globalna finansijska tržišta. Među kompanijama su EN+, Sberbank, Gazprom, Lukoil i Polyus.

Londonska berza saopštila je da je taj potez u vezi sa „događajima u Ukrajini, u svetlu tržišnih uslova i u cilju održavanja uređenih tržišta“, prenosi Financial Times. Ranije ove nedelje Uprava za fiinansijsko ponašanje, regulatorna agencija za tržište Velike Britanije, suspendovala je londonsku kvotu za VTB.

Mnoge ruske kompanije trguju u Londonu kao depozitne potvrde, koje predstavljaju akcije u inostranim kompanijama, dok eminent drži osnovne akcije na domaćem tržištu kompanije. U ponedeljak je Deutsche Borse zaustavila trgovanje 16 ruskih kompanija, dok su Nasdaq i Njujorška berza privremeno zaustavili trgovanje u nekim kompanijama koje su snažno povezane sa Rusijom.

Istovremeno, australijska vlada saopštila je da je spremna da izvozi ugalj u Poljsku, ali je upozorila evropske investitore i osiguravajuće kompanije da će veliki obim prodaje uglja u zemlji ograničiti njenu sposobnost da poveća snabdevanje.

Poljski premijer Mateuš Moravjecki rekao je u sredu da želi da zaustavi uvoz uglja iz Rusije kao odgovor na invaziju Ukrajine, sugerišući da bi uvoz australijskog uglja mogao da popuni nedostatak. Poljska je u velikoj meri zavisna od uglja za proizvodnju električne energije.

Iako je vlada Australije navela da su rudnici voljni „da pomognu prijateljima i saveznicima ako mogu“. Neimenovani izvori iz rudarskih kompanija, na koje se poziva FT, sumnjaju u sposobnost Australije da preusmeri bilo koji ugalj u Evropu, rekavši da je snabdevanje već ograničeno i da postoji ograničen kapacitet za povećanje proizvodnje.

Takođe, četiri velike australijske banke, nekoliko velikih penzionih fondova i tri najveće osiguravajuće kuće najavili su napuštanje planova za eksploataciju termalnog uglja u narednih 10 godina, ostavljajući operaterima ograničene mogućnosti za prikupljanje kapitala ili osiguranja rudnika.

U međuvremenu, međunarodna agencija za energetiku (EIA) pozvala je Evropu da ne potpisuje nove ugovore o snabdevanju sa Gazpromom kao deo plana od 10 tačaka za smanjenje uvoza ruskog gasa u EU za jednu trećinu u roku od godinu dana. Ugovori o uvozu koji pokrivaju više od 15 milijardi kubnih metara gasa, što je oko 12 odsto ruskih isporuka u Evropu, ističe 2022. godine i ne bi trebalo da se obnavljaju, apelovala je IEA.

Evropska unija vodi intenzivne razgovore sa zemljama proizvođačima nafte u pokušaju da obezbedi dodatne hitne isporuke sirove nafte u slučaju prekida ruskih isporuka. EU je izuzela isporuke nafte i gasa iz sankcija Moskvi, ali je zabrinuta da bi potencijalne kontrasankcije iz Rusije mogle da obuhvate energente.

„Očigledno smo u kontaktu sa nekim kompanijama za proizvodnju nafte kako bismo osigurali spremnost na njihovoj strani da kompenzuju svako potencijalno smanjenje snabdevanja iz Rusije“, rekao je neimenovani visoki zvaničnik EU, na koga se poziva FT. Rusija isporučuje oko četvrtine potreba EU za naftom.

Cena referentne Brent nafte nadvisila je u četvrtak po podne vrednost od 110 dolara za barel, najviše u poslednjih devet godina, prenosi OilPrice. Istog dana cena 1.000 kubnih metara gasa popela se na više od 2.200 dolara, što je poskupljenje za više od 20 odsto u odnosu na dan ranije.

U okviru mera zaštite od sankcija, Banka Rusije povećala je proviziju za fizička lica koja kupuju dolare, evre i funte na berzi za 30 odsto, a odluka je stupila na snagu u četvrtak, prenose Ria Novosti. Ranije je centralna banka odlučila da ne nastavi trgovanje na Moskovskoj berzi 3. marta. Način rada Moskovske berze 4. marta biće objavljen u petak ujutru.