Na domaćem i svetskom tržištu cene žitarica na istorijskim maksimumima

Cene osnovnih žitarica, kukuruza i pšenice na domaćoj i svetskim berzama zbog rusko-ukrajinskog oružanog sukoba dostižu istorijske maksimume, izjavio je direktor Produktne berze u Novom Sadu Miloš Janjić.

Cena kilograma kukuruza na Produktnoj berzi 35,20 dinara po kilogramu, sa porezom na dodatu vrednost (PDV), na rekordnom nivou, a kilogram pšenice je 36,30 dinara, rekao je Janjić za Betu.

Soja je 85,80 dinara po kilogramu sa uračunatim porezom, ali se njome, kako je objasnio Janjić, ne trguje mnogo jer je skuplja od pšenice i kukuruza, pa je trgovcima potrebno više novca zbog čega su se fokusirali na pšenicu i kukuruz.

Na Produktnoj berzi ponovo raste i cena mineralnog đubriva, kilogram uree je u januaru koštao 107 dinara, pre dva dana 93, a danas je skoro 96 dinara.

Kukuruz i pšenica, kako je rekao Janjić, poskupljuju i na svetskim berzama u dvocifrenim iznosima.

Na Čikaškoj berzi pšenica je od prošlog ponedeljka poskupela skoro 26 odsto, kukuruz 13 odsto, a na Pariskoj berzi pšenica je poskupela 29 odsto, a kukuruz skoro 34 odsto.

Pšenica je na Pariskoj berzi prešla psihološku granicu od 300 evra po toni i košta 351 evro za terminske ugovore, kukuruz je 340 evra, a  pšenica je na Čikaškoj berzi 368 evra po toni. 

Janjić je rekao da posebno zabrinjava nemogućnost izvoza pšenice i kukuruza iz Rusije kojoj je luka Novorosijsk pod sankcijama, ali i iz Ukrajine zbog oružanih sukoba.

Dodao je da na „pregrejano“ tržište može da utiče i neizvesnost oko setve kukuruza i suncokreta u Ukrajini koja je veliki proizvođač tih poljoprivrednih proizvoda.

„Na robnim tržištima vlada osećaj katastrofe, oživele su i špekulacije i svi pre svega posmatraju političku situaciju i prognoziraju kada će se završiti ratni sukob, a manje razmišljaju u problemima sa setvom“, rekao je Janjić.

Dodao je da je, ako se rat brzo zaustavi, moguće da se tržište poljoprivrednih proizvoda brzo smiri, a ako se produži nije isključeno da se u trgovinu uključe i finansijski fondovi jer je kupovina robe manji rizik, a veća zarada od nekih drugih investicija.