Malinari mogu da se nadaju rekordnim otkupnim cenama

Zbog ogromne potražnje i nestašice na svetskom tržištu poljoprivredni proizvođači ove godine mogu da se nadaju boljoj otkupnoj ceni maline. Za „crveno zlato“ oni su prošle godine dobijali oko 215,220 dinara po kilogramu, dok je situacija ove godine drugačija.

“Pojedini otkupljivači u mačvansko-prnjavorskom kraju već su izašli sa cenom od 350 dinara po kilogramu. Iako mnogi tvrde da je to dobra cena, to je na neki način kompenzacija za prošlu godinu kada se malina na nivou cele Srbije plaćala oko 215,220 dinara po kilogramu. Kada uzmete u obzir sva poskupljenja – od potrošačke korpe, električne energije, sadnog materijala i goriva, 320 dinara je neka realna cena”, kaže za Biznis.rs predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović.

Kada je reč o daljem rastu cena, ne samo maline, već i kupine i drugog voća, naš sagovornik se nada da će one rasti jer je ponuda mala, a potražnja ogromna.

“Prosečna proizvodnja na nivou cele Srbije je 82.000 tona. Ona će ove godine biti manja za nekih 50 odsto, kako zbog sadnog materijala, tako i zbog elementarnih nepogoda”, napominje Radović i dodaje da je u našoj zemlji pod zasadima maline od 13.000 do 14.000 hektara.   

Država vraća i do 90 odsto uloženog novca

Iako je došlo do pada proizvodnje, kvalitet srpske maline prepoznat je u svetu, a naša zemlja otvorila je i neka nova tržišta. Kako objašnjava Radović, pre dva, tri meseca dogovoren je izvoz maline u skandinavske zemlje, dok sporazum sa Turskom omogućava izvoz bez carinske nadokande.

Vlada Srbije formirala je novu Radnu grupu za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji koju čine stručnjaci, predstavnici vlade i udruženja. Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina, koji je jedan od članova ove radne grupe, kaže da se već vidi pomak, pa je tako resorno ministarstvo u saradnji sa radnom grupom donelo odluku da za sadni materijal subvencije budu 90 odsto.

“Maline koje koje su sertifikovane daju rod od 220 do 280 kilograma po aru, dok one koje nisu sertifikovane daju 60 kilograma tako da su ove subvencije značajne jer država vraća 90 odsto ulaganja”, kaže Radović i dodaje da su vrlo povoljne i subvencije za mehanizaciju.

Uprkos svemu, veliki problem za malinare predstavlja nedostatak radne snage. Berača nema, iako se dnevnice kreću od 2.500 do 3.000 dinara.

“Radnicima je sve obezbeđeno, od smeštaja, tri obroka, a ukoliko neko bere više od proseka može da zaradi i do 5.000, 6.000 dinara dnevno. Mladi na taj način mogu da zarade novac za letovanje, fakultet”, navodi naš sagovornik i dodaje da su pojedini koji su proteklih godina bili berači podigli svoje zasade, pa su sada vlasnici plantaža.