Med sumnjivog porekla čak i u vrtićima

Međunarodna akcija otkrivanja falsifikata meda, koju je vodio Interpol, a u koju se uključila i Srbija završena je 31. maja, i prema podacima laboratorije Hemijskog fakulteta oko 40 odsto pristiglih uzoraka nije ispravno, kaže za Biznis.rs predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.

“Nemamo informacije šta se dalje dešava. Da li je reč o više uzoraka jednog proizvođača ili više njih ne znamo. Kada budu objavljeni precizniji podaci videćemo koje su to firme i vrste meda. Pouzdano znamo da je Hani med falsifikat i da je njima od strane inspekcije naloženo da povuku sve količine meda sa tržišta, ali do danas on nije povučen u potpunosti, pa se po trgovinama i dalje na rafovima može videti njihov med iako je firma zatvorena i uprkos nalogu za povlačenje”, navodi naš sagovornik.

Kako objašnjava, falsifikata ima svuda – od trgovina, prodavnica zdrave hrane, pa do vrtića, a neretko se dešava da proizvođač formalno i ne postoji.

“Mi smo uspeli da nađemo proizvođača koji je faktički izmišljen, koji je falsifikovao papirologiju i koji formalno-pravno nije postojao, dok su naša deca u vrtićima jela njegov med, koji je čist bombonski sirup”, kaže predsednik SPOS.

Prema njegovim rečima, nakon povlačenja sa tržišta takav med trebalo bi da bude uništen. Firma koja ne povuče falsifikat moraće na sudu za to i da odgovara. Ipak, to su u Srbiji jako dugi procesi i ono što nedostaje jesu ekspeditivni propisi i brze reakcije nadležnih u ovakvim situacijama.  

“Ako vi kao inspekcija naložite firmi da povuče sav med, a ona to ne učini i nikome se ništa ne dešava, a potrošači ga i dalje kupuju, onda nema nikakvog efekta. Znači da nešto u procesu ne valja i zbog toga moramo da menjamo propise”, napominje Živadinović.  

Kako prepoznati falsifikat

Iako je gotovo nemoguće prepoznati lažni med, ipak postoje određeni parametri koji potrošačima mogu pomoći da uoče falsifikat.

“Primera radi, lažni med koji je pronađen u vrtiću, imao je miris bombona. Nije imao ni aromu, a ni ukus meda. Takođe, tu je i kristalno čist med u koji pojedine firme stavljaju veštačke boje. Reč je o čistom šećeru bez grama meda. Kada potrošač gleda kroz takvu teglu, a pritom može da vidi i prepozna lik osobe sa druge strane, treba da zna da je to čist falsifikat. Kada je reč o pravom medu, vi kroz teglu ne možete da vidite lik zbog prirodne mutnoće. Zato je najbolji način da se uzme prirodan bagremov med i uporedi sa onim sumnjivog kvaliteta jer se odmah uoči upravo ta razlika u mutnoći, iako su na prvi pogled slični”, kaže naš sagovornik i dodaje da je najpouzdanija metoda prepoznavanja kristalizacija.

“Ako kupite potpuno kristalizovan med, praktično ste 100 odsto sigurni da ste pazarili pravi med jer on mora da se kristališe pre ili kasnije”.

Kada je reč o aktuelnim cenama, Živadinović navodi da se veleprodajne cene kreću od 3,6 do sedam evra, u zavisnosti od vrste meda. Što se tiče maloprodajnih cena, one se kreću od 1.000 do 1.500 dinara. Najskuplji je bagremov med, dok je najjeftiniji suncokretov i med od uljane repice.