Lekovito bilje donosi veliku zaradu, ali proizvođača u Srbiji i dalje premalo

Gajenje lekovitog i začinskog bilja u Srbiji ima izuzetno visoke potencijale za razvoj, pre svega zbog povoljnih prirodnih uslova, rasta globalne tražnje i visoke profitabilnosti u poređenju sa tradicionalnim ratarskim kulturama.

Raznolik reljef, kvalitetno zemljište i optimalna kontinentalna klima sa dosta sunčanih dana idealni su za sintezu etarskih ulja i aktivnih materija u biljkama, a za razliku od kukuruza ili pšenice lekovito bilje može doneti ozbiljan profit čak i na parcelama manjim od jednog hektara.

Mnoge vrste, poput lavande ili smilja, odlično uspevaju na siromašnim, kamenitim i sušnim zemljištima gde druge kulture ne mogu da opstanu.

Uslovi za plasman ovih poljoprivrednih proizvoda su odlični jer farmaceutska, kozmetička i prehrambena industrija neprekidno povećavaju potražnju za prirodnim i organskim sirovinama.

Ipak, iako je posao profitabilan početnici moraju računati na nedostatak radne snage za ručno plevljenje i berbu, fluktuacije cena na tržištu ako nemaju unapred ugovoren otkup i potrebu za stručnim znanjem o momentu berbe i načinu sušenja, jer od toga direktno zavisi procenat etarskih ulja i kvalitet robe.

Gajenjem začinskog, aromatičnog i lekovitog bilja u Srbiji bavi se 94 registrovana preduzetnika i firmi, ali podaci bonitetne kuće CompanyWall o njihovom poslovanju tri godine unazad pokazuju da je svega dvadesetak aktivno, dok ostali ne prikazuju nikakve prihode.

Da se ova industrija postepeno razvija pokazuje rast ukupnih prihoda od 2023. godine za skoro 50 odsto, što znači da se proizvodnja i prodaja povećava.

Međutim, rastući pritisak na cene sirovina, goriva i radne snage uticao je na to da se ukupni rashodi povećavaju praktično istim tempom kao i prihodi, zbog čega opterećuju profitnu marginu, pa rast u obimu ne prati i rast u zaradi.

Industrija je napravila pozitivan pomak jer je izašla iz ukupnog neto gubitka u 2023. godini od skoro četiri miliona dinara i zabeležila plus od 7,5 miliona dinara u narednoj. Prošla godina je zbog rasta troškova poslovanja bila dosta slabija, pa je profit pao na svega 1,5 miliona dinara.

Sektor gajenja lekovitog i začinskog bilja je – osim što je realno i dalje prilično mali – i visoko koncentrisan jer tri vodeće firme: Live Natural, SPZ Natura Balcanica i Big hunter ostvaruju više od četiri petine prihoda cele industrije.

Iako je ukupan neto rezultat sektora u 2025. godini pozitivan, unutar same grupe aktivnih proizvođača postoji oštar rascep jer 12 firmi posluje u plusu sa ukupnim dobitkom od 13,3 miliona dinara dok 14 firmi posluje u minusu sa ukupnim neto gubitkom od skoro 11,8 miliona dinara.

To upućuje na zaključak da mali i novoosnovani proizvođači teško pokrivaju fiksne troškove opreme i ulaganja u zasade bez unapred ugovorenog otkupa.

Nosioci ove industrije u Srbiji nalaze se van glavnih gradskih centara, u regionima sa pogodnim zemljištem i tradicijom sakupljanja bilja u čemu prednjače Niški, Aleksinački, Mačvanski i Raški okrug.

Najveći apsolutni skok poslovanja u celom sektoru u poslednje tri godine ostvarila je SPZ Natura Balcanica koja je više nego utrostručila prihode, sa 35 na 117 miliona dinara.

Zapažene rezultate ima i firma Big hunter koja je ušla u pun kapacitet poslovanja u 2024. sa 50 miliona dinara, da bi u prošloj porasla na 70 miliona dinara uz visoku dobit od skoro pet miliona dinara.

S obzirom na to da se većina poslova oslanja na mašinsku preradu, sušenje i otkupljivačke mreže kooperanata, prihodi po zvanično zaposlenom radniku koje beleže lideri industrije su izuzetno visoki.

Tako je SPZ Natura Balcanica ostvarila skoro 40 miliona dinara po zaposlenom, Live natural 21 milion dinara, a Big hunter 17 miliona.

Zvaničan broj zaposlenih iznosi svega 27, ali je broj angažovanih sezonskih radnika na poslovima prikupljanja i sušenja bilja daleko veći s obzirom na to da je reč o poljoprivrednoj grani u kojoj većina manjih proizvođača posluju kao preduzetnici bez zvanično zaposlenih.

Prosečne bruto zarade po zaposlenom u ovoj delatnosti porasle su sa oko 80.250 dinara u 2023. na 110.400 dinara u prošloj.