Meso koje se u EU baca, kod nas se uvozi

U Evropskoj uniji zamrznuto meso može da se koristi samo šest meseci od momenta zamrzavanja, dok je kod nas ta granica godinu dana. Prerađivači mesa zato kupuju jeftinije zamrznuto meso iz EU, koje se u tim zemljama inače baca, zbog čega ne pazare od domaćih stočara.

„Kada je u pitanju uvoz, tu bi trebalo da postoje granice. Za domaćeg proizvođača bi skraćivanje roka sa godinu na šest meseci verovatno bio problem, kada je u pitanju domaće meso. Ali, s obzirom na to da mi želimo da dobijamo meso iz EU pod istim uslovima koji važe za njihove potrošače, ja sam za to da se taj rok skrati i da se ne kupuje i ne uvozi meso koje je zamrznuto duže od šest meseci“, smatra agroekonomista Milan Prostran.

Kako on kaže taj problem je već dugo prisutan i svinjsko meso je zauzelo prvu poziciju u uvozu ovakvog tipa hrane, agrara Srbije.

„To je napravilo pometnju na domaćem tržištu, tako da ima mnogo cenovnih nelogičnosti, pa se postavlja pitanje koji je razlog za tako nešto. Primera radi, veliki domaći uvoznik prašku šunku prodaje za 500 dinara po kilogramu, zatim Carnex za 1.200 dinara po kilogramu, a iz Hrvatske je 1.500 ili 1.350 dinara, kako gde“, objašnjava naš sagovornik.

Prostran napominje da on ipak jeste za to da se vremenski ograniči mogućnost kupovine zamrznutog mesa, kada je reč o uvoznom mesu iz EU koje ne sme da se duže drži od šest meseci, zbog čega se dobija nešto bolji kvalitet.

„Najradije bih uveo taksu na uvoz tog mesa, jer to je onda najdirektnije i najefektnije, čak i da se ne bavimo tim pitanjima da li je prošlo šest meseci, to je nepovoljno možda čak i za same farmere u EU, ali za uvoznike je prihatljivo. Kada je u pitanju očuvanje domaćeg toka, onda bih pokušao da uvedem takse – na svaki kilogram duboko smrznutog mesa uvodio bih taksu i na taj način bi se destimulisao uvoz. Međutim, on je toliko uzeo maha, da mi uvozimo više od 50.000 tona godišnje. Prema tome, treba razmisliti da li je efektnije uvođenje taksi na uvoz smrznutog, pre svega svinjskog mesa i svinjskih polutki“, naglasio je agroekonomista.

Dodao je da, ako hoćemo da stočni fond počne da oživljava, i ako hoćemo da sačuvamo domaće proizvođače svinjskog mesa i uopšte domaću prerađevinu mesa, zaista treba pokušati sa uvođenjem određene takse na uvoz, pošto bi to bilo najefektnije.

Izvoz u Kinu kao nerealna misija

Kada je reč o kineskom tržištu, koje je u ozbiljnom deficitu sa junetinom, zbog čega ni kod nas nisu više dostupne ranije količine iz Argentine i Brazila, to ne bi trebalo da utiče na povećanje otkupne cene junećeg mesa u Srbiji.

„Kina je ogromna zemlja, ona ima deficita, sa svinjama je imala velikih problema, kao što je recimo zabrana uvoza zbog sprečavanja širenja svinjske kuge i još mnogo drugih. Njima je sigurno deficitarno svinjsko meso, ali su kod njih odlazili visoki zvaničnici koji su se vraćali iz poseta, uz dogovor da ćemo mi izvoziti 500.000 tona junećeg mesa u Kinu, ne znajući da mi proizvodimo ukupno ne više od 420.000 tona drugih vrsta mesa od koka, pa do zečeva, svinja i junadi preko ovaca i koza do drugog mesa“, napominje Prostran.

Po njegovom mišljenju, Kina će sigurno biti interesantno tržište za velike proizvođače, ali je Srbija mali proizvođač kojem se ne isplati da prevozi meso na tako dalek put, zbog ogromnih troškova transporta.

„Mi smo imali sporazum sa Turskom za nekih 5.000 tona, ali je sve to bilo srušeno preko cena, a nismo mnogo uradili sa tim problemom. Kada je u pitanju naš izvoz u Kinu, iz naše zemlje je toliko minoran da ne bi mogao da nahrani ni pola jedne uličice. Tako da, mi moramo pre svega da povećamo, ako možemo, domaću potrošnju i da izvezemo, ako uspemo, nešto u susedne zemlje, kojima smo najbliži i, eventualno do arapskih zemalja, gde su realnosti daleko veće“, ističe naš sagovornik.

Kako navodi, nije problem da se, primera radi, izveze u Kinu pšenica, jer to rade brodovi sa velikim kapacitetima koji prevoze po milion tona, već se radi o malim količinama za koje svakako nemamo kapacitete.

„Mi sa dva miliona junadi smanjili broj na 800.000 goveda svih kategorija, tako da ukupno nemamo dovoljno goveda. Ni kad smo imali dva miliona, dva i nešto miliona pre 20 i nešto godina, nismo razmišljali o izvozu u Kinu, a kamo li sa trenutnim brojem od 800.000 svega – od krava, teladi, junadi do ostalog mesa. U ekonomiji postoji jedan princip koji se zove princip koncentričnih krugova koji je najrealniji. Po njemu se trguje tako što se prvo proba kod prvih komšija, pa kod sledećih, o kako se taj krug širi, tako se gradi ekonomija“, izjavio je Prostran.

Kada smo izvozili juneće meso, nama su najvažniji u EU bili pre svega Italija i Grčka, pa bi, kako kaže naš sagovornik, dobro bilo kada bismo mogli da se ponovo vratimo na ta tržišta, ali posle pandemije korona virusa treba dobro da se osmisli šta dalje raditi kada je reč o stočarstvu u Srbiji.