Ministri EU usvojili mere za ublažavanje krize zbog cene energenata

Ministri energetike Evropske unije postigli su u petak dogovor o regulativi koja treba da ublaži krizu zbog visoke cene energenata, uključujući i namet za energetske kompanije koje profitiraju od nestašice fosilnih goriva, ali još nisu razmatrali sporni predlog da se uvede limit na cenu gasa.

Zbog vrtoglavog rasta cene energenata širom Evrope posle ruske agresije na Ukrajinu, članice EU su se saglasile sa predlogom Evropske komisije, koja smatra da bi tim merama moglo da se prikupi oko 140 milijardi evra za pomoć građanima i preduzećima pogođenim krizom.

Te vanredne i privremene mere uključuju i solidarni državni namet na ekstraprofit za kompanije koje se bave proizvodnjom ili rafinacijom sirove nafte, prirodnog gasa, uglja i iz sektora naftnih derivata, saopštio je Savet EU.

Namet bi, kako se navodi, bio utvrđen prema odgovarajućem važećem nacionalnom porezu na profit, a naplaćivao bi se ako je stopa profita 20 odsto veća od oporezivih profita ostvarenih posle 2018. godine.

Prihod od tog nameta bio bi korišten za pomoć domaćinstvima i kompanijama kako bi se ublažio efekat visokih maloprodajnih cena struje.

Uz to, jedna od dve glavne tačke plana je i dobrovoljno smanjenje potrošnje struje širom EU za deset odsto, a obavezno za pet odsto u vreme najveće potrošnje.

Savet ministara saglasio se i o uvođenju limita od 180 evra po megavat-satu koju na na tržišti mogu da ostvare proizvođači i posrednici koji struju proizvode takozvanim inframarginalnim tehnologijama, odnosno proizvođači struje iz obnovljivih izvora, nuklearne energije i lingnita i koji imaju niže troškove proizvodnje.

Ti operateri jeftinijh elektrana su, kako se navodi, bez porasta troškova proizvodnje, poslednjih meseci ostvarili izuzetan profit zbog toga što je poskupljenje gasa i kamenog uglja, koji su reper za formiranje cene struje, snažno podiglo njenu cenu.

Dogovoreno je i da članice EU mogu privremeno da odrede cenu snabdevanja strujom malih i srednjih preduzeća koja se bore sa visokim cenama, kao i da ta cena distribucijie može izuzetno da bude i ispod realne.   

Jozef Sikela, ministar industrije predsedavajuće EU Češke, koji je i predsedavao sastankom rekao je da su usvojene mere tek „prvi deo slagalice, samo hitna zakrpa“. „Ne smemo na tome stati, mi smo u energetskom ratu sa Rusijom, dolazi zima. Moramo sada da delujemo, a sada znači sada. Sada nije za nedelju dana, a svakako ne za mesec dana“, rekao je Sikela, a prenosi agencija AP.   

Agencija podseća da je 15 država EU pozvalo Evropsku komisiju da što pre odredi limit veleprodajne cene gasa, kako bi se pomoglo domaćinstvima i privredi.

„Taj plafon cene tražio je još od početka sve veći broj država članica, jer je to mera koja će pomoći svakoj članici da ublaži inflatorni pritisak, obezbedi okvir za slučaj mogućih prekida snabdevanja, i da ograniči ekstraprofit u tom sektoru“, smatraju zagovornici te mere.

Predlog bi trebalo da se nađe na dnevnom redu sastanka ministara energetike, ali još ne postoji jednoglasna podrška.

Kako navodi AP, usvajanje najviše blokira Nemačka, međutim, i sama Evropska komisija je navela da je otvorena za takav predlog, ali i upozorila da bi uvođenje takvog „plafona“ cene moglo da oslabi sposobnost EU da obezbedi gas na globalnom tržištu.