MMF zadržao prognozu rasta svetske privrede na šest odsto

Međunarodni monetarni fond (MMF) je zadržao prognozu rasta svetskog bruto domaćeg proizvod (BDP) na šest odsto za 2021. godinu, koliko je predviđao i u aprilu, dok je za 2022. godinu povećao projekciju za 0,5 procentnih poena na 4,9 odsto.

Prema ažuriranom, julskom izveštaju „Svetski ekonomski izgledi 2021“, koji je prezentovala glavna ekonomistkinja MMF-a Gita Gopinat (Gita Gopinath) putem video konferencije, od aprila se dodatno produbio ekonomski jaz između razvijenih država, s jedne strane, i ekonomija u usponu i zemalja u razvoju, s druge.

To je, kako objašnjava Gopinat, posledica nejednake dostupnosti vakcina i dinamike vakcinacije, novih talasa zaraze izazvanog mutiranim sojevima korona virusa u pojedinim regionima sveta i smanjenja državnih mera ekonomske podrške, prenosi Tanjug.

U novom izveštaju Fonda date su pojedinačne projekcije rasta samo za neke velike privrede, a ne za sve zemlje sveta. U junu ove godine MMF, na osnovu dubinskih analiza u okviru redovnih konsultacija po članu IV Statuta Fonda, procenio da će realni rast srpskog BDP-a u 2021. dostići šest odsto.

Gopinat je istakla na konferenciji da je „skoro 40 procenata stanovništva u naprednim ekonomijama potpuno vakcinisano naspram 11 procenata u ekonomijama u usponu i malog broja vakcinisanih u zemljama u razvoju sa niskim prihodima“.

To je jedan od razloga zbog kojeg su ekonomski izgledi bogatih ekonomija poboljšani, dok su smanjene prognoze brojnih zemalja u razvoju koje se bore s rastom novih korona slučajeva.

MMF je znatno podigao projekciju rasta Sjedinjenih Američkih Država za ovu godinu u odnosu na aprilsku procenu, i to za 0,6 procentnih poena na sedam odsto, dok je za 2022. godinu povećao prognozu za čak 1,4 procentna poena na 4,9 procenata. Pri tome je pošao od pretpostavke da će američki Kongres odobriti predloženi infrastrukturni i socijalni plan predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) vredan oko četiri biliona dolara.

Istovremeno, Fond je smanjio prognozu rasta Indije za 2021. godinu za tri procentna poena na 9,5 odsto, ali i Kine za 0,3 procentna poena na 8,1 procenat, pozivajući se na smanjenje javnih ulaganja i ukupne fiskalne podrške kineskim privrednicima.

Što se tiče evrozone, MMF sada očekuje rast BDP-a od 4,6 procenata u tekućoj godini (za 0,2 odsto viši od aprilske projekcije), dok je za 2022. godinu povećao prognozu rasta monetarnog bloka za 0,5 procentnih poena na 4,3 odsto.

Predviđanja za Nemačku i Francusku za 2021. godinu su ostala nepromenjena na 3,6 i 5,8 procenata, respektivno, dok je projekcija rasta Italije povećana za 0,7 procentnih poena na 4,9 odsto.

Od ostalih razvijenih svetskih ekonomija, prognoza za Veliku Britaniju je podignuta na sedam procenata za ovu godinu (za 1,7 p.p), dok je za Japan smanjena na 2,8 odsto (za 0,5 p.p). Fond je takođe poboljšao procenu ovogodišnjeg rasta Rusije na 4,4 procenta (za 0,6 p.p).

Povodom aktuelnih inflatornih pritisaka širom sveta, MMF smatra da ih treba posmatrati kao privremeni rezultat „neusklađenosti između potražnje i ponude“ usled ponovnog otvaranja ekonomija, i očekuje da će se inflacija u većini zemalja vratiti naredne godine na vrednosti pre pandemije.

Upozorava, međutim, da bi uporno visok nivo inflacije mogao da navede Federalne rezerve i druge centralne banke razvijenih zemalja na „preispitivanje“ monetarne politike, što bi zadalo dvostruki udarac tržištima u usponu – veći odliv kapitala i dok bi pooštreni finansijski uslovi dodatno opteretili njihov rast.