Moldavija i Gruzija na oprezu

Gruzijski premijer Irakli Garibašvili potvrdio je da njegova zemlja ne namerava da ponovi scenario „petodnevnog rata“ (iz 2008. godine) i da pokuša silom da vrati otcepljene teritorije – Abhaziju i Južnu Osetiju. On je istakao da Gruzija prednjači u humanitarnoj pomoći Ukrajini i poželeo „skori mir ukrajinskim prijateljima“.

Prethodno je savetnik ukrajinskog predsednika Aleksej Arestovič rekao da Gruzija ima „istorijsku priliku“ da zauzme Abhaziju i Južnu Osetiju. Arestovič je takođe kritikovao Tbilisi zbog, kako je rekao, nastojanja da ugodi Moskvi, prenosi Vzglyad. Garibašvili je ocenio da „postoji niz apsolutno neosnovanih optužbi na račun gruzijskih vlasti, a sve to da bi se nekako otvorio ‘drugi front’ u Gruziji“.

Direktor ruske Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin navodi da Poljska ima planove za uspostavljanjem kontrole nad delovima Ukrajine, prenosi Sputnik. „Prema informacijama Spoljne obaveštajne službe Rusije, Vašington i Varšava razrađuju planove za uspostavljanje čvrste vojno-političke kontrole Poljske nad ‘njenim istorijskim posedima’ u Ukrajini“, rekao je Nariškin, referirajući na delove zapadne Ukrajine koji su posle Prvog svetskog rata pripadali Poljskoj.

Ministarstvo odbrane Poljske saopštilo je da će „zbog vojnih vežbi“ od 1. maja do kraja meseca biti intenzivirano kretanje konvoja sa opremom na teritoriji zemlje. U Rumuniji se takođe održavaju „planirane vežbe“, potvrdilo je tamošnje Minsitarstvo odbrane, ističući da nije bilo prebacivanja NATO opreme preko granice sa Ukrajinom.

U međuvremenu, nemački Bundestag izglasao je u četvrtak odluku da se Ukrajini pruži sveobuhvatna podrška, uključujući isporuke teškog naoružanja. Nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht (Christine Lambrecht) obećala je Ukrajini samohodne protivvazdušne topove Gepard. Kijev je međutim saopštio da mu topovi nisu potrebni ukoliko uz njih ne bude dobio municiju.

A savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak zahvalio je Nemačkoj nakon glasanja u Bundestagu da se Kijevu pošalju „teško naoružanje i složeni sistemi“. Glasanje predstavlja istorijsku promenu u politici Nemačke, čija je vlada nedeljama odolevala pozivima za slanje teške opreme, prenosi Guardian. Moskva je ocenila da „pumpanje“ Ukrajine zapadnim oružjem predstavlja pretnju po bezbednost evropskog kontinenta.

Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske pozvalo je u četvrtak svoje sunarodnike da napuste Moldaviju, uzimajući u obzir „kompleksnu situaciju“ u toj zemlji i oko nje. Ministarstvo je takođe savetovalo građanima Bugarske da ne putuju u Moldaviju. Zamenik premijera Moldavije Niku Popesku rekao je da se zemlja suočava sa „veoma opasnim novim trenutkom“, jer neimenovane snage pokušavaju da podstaknu tenzije.

Podsetimo, komplikuje se situacija u Pridnjestrovlju u Moldaviji, njenom autonomnom delu pod kontrolom ruskih mirovnih snaga. Serija eksplozija potresla je tamošnji administrativni centar Tiraspolj, a Aretovič je izjavio da je Ukrajina spremna da zauzme Pridnjestrovlje ako Moldavija bude to od nje zatražila. Ukrajinske snage i dalje su utvrđene u fabrici „Azovstal“ u Marijupolju, gde se nalaze i stotine civila, čiju evakuaciju pripremaju UN.