Na korak od prekida diplomatskih odnosa

SAD su saopštile u sredu da su postavile diplomatski put za rešavanje ruskih zahteva u istočnoj Evropi, dok je Moskva vodila bezbednosne razgovore sa zapadnim zemljama i pojačala svoje vojno prisustvo u blizini granice sa Ukrajinom.

U pisanom odgovoru na zahteve Rusije, o daljem neširenju NATO na istok, SAD su ponovile svoju posvećenost politici „otvorenih vrata“ NATO, nudeći „principijelnu i pragmatičnu procenu“ zabrinutosti Kremlja, rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken (Antony Blinken), prenosi Reuters.

Odgovore je ruskoj vladi predao američki ambasador u Moskvi Džon Saliven (John Sullivan). Američka strana zatražila je od Rusije da ne objavljuje ove odgovore u javnosti. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da će ipak javnosti otkriti „suštinu reakcije“ na zahteve Moskve, prenosi RT.

Lavrov je poručio da će svi odgovori biti prosleđeni predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, koji će zatim odlučiti koji će biti dalji bezbednosni koraci. Iako javnost nije upoznata sa detaljima američkog odgovora, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da NATO „neće praviti nikakve kompromise“ u pogledu potencijalnog širenja na Ukrajinu i Gruziju.

Istovremeno, odgovor Zapada na predloge Rusije o bezbednosnim garancijama mora biti prepoznat kao „nedvosmisleno negativan“, izjavio je Vjačeslav Nikonov, prvi zamenik šefa Odbora za međunarodne poslove ruske Državne dume. „Čini se da ćemo uskoro početi sa naoružavanjem Donjecke i Luganske republike“, rekao je Nikonov, prenose RIA novosti.

Blinken je u sredu razgovarao sa kineskim ministrom spoljnih poslova Vang Jijem o Ukrajini, ističući globalne bezbednosne i ekonomske rizike koji bi mogli da proisteknu iz dalje ruske agresije, saopštio je Stejt Department. „Sekretar Blinken je preneo da su deeskalacija i diplomatija odgovorni put napred“, navedeno je u saopštenju.

Rusija je zatražila od NATO da povuče trupe i oružje iz istočne Evrope i odustane od uključivanja Ukrajine u vojni savez. Iako Vašington i neki njegovi saveznici u NATO odbacuju takav zahtev, navode sa su spremni da razgovaraju o drugim temama, kao što su kontrola naoružanja i merama za izgradnju poverenja.

NATO navodi da stavlja snage u pripravnost i pojačava istočnu Evropu sa još brodova i borbenih aviona, dok SAD, Velika Britanija i još neke zemlje NATO obezbeđuju oružje za Ukrajinu. Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško rekao je za Interfax da će Moskva proučiti odgovor SAD. „Pročitaćemo, proučiti. Naši partneri proučavali su naša pitanja skoro mesec i po dana“, rekao je Gruško u odgovoru na pitanje koliko vremena Rusiji da razmotri odgovor.

Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) zapretio je nedavno da će razmotriti uvođenje sankcija Putinu lično ako Rusija napadne Ukrajinu. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov naveo je da bi sankcije Putinu značile istovremeni prekid diplomatskih odnosa. Osim toga, on je naveo da je najvišim ruskim zvaničnicima zakonom zabranjeno da drže imovinu i bankovne račune u inostranstvu, pa lične sankcije ruskom predsedniku ne bi imale praktičan efekat.