Na pomolu nastavak povećanja kamatnih stopa ECB

Evropska centralna banka nastaviće da povećava kamatne stope, izjavio je član Saveta guvernera ECB Martins Kazaks. Prema njegovim rečima „ta inflacija“ neprihvatljivo je visoka, u Letoniji viša od 20 odsto.

„Za borbu protiv inflacije potrebna nam je fiskalna politika i strukturna politika“, naveo je Kazaks, koji je i prvi čovek centralne banke Letonije, prenosi Bloomberg. Kazaks je poznat kao „jastreb“ koji se zalaže za zaoštravanje monetarne politike ECB, tvrdeći da bi bilo bolnije pustiti da se inflacija nastavi.

„Monetarna politika je već od prošlog decembra postala restriktivnija. Najpre smo smanjivali programe podrške, a poslednjih meseci smo značajno povisili kamatne stope i nastavićemo da ih povećavamo kako ne bismo dozvolili da se inflacija učvrsti“, rekao je Kazaks za letonsku televiziju.

Prosečna inflacija u Evrozoni u julu dostigla je rekordnih 8,9 odsto, a u 10 država evrozone inflacija je dvocifrena. To su Belgija, Estonija, Grčka, Španija, Kipar, Letonija, Litvanija, Holandija, Slovenija i Slovačka. Inflacija u junu bila je 8,6 procenata.

Prema porocenama ekonomskih stručnjaka, evrozona je dostigla najviši nivo rizika od ulaska u recesiju još od novembra 2020. godine, a nestašica energenata preti da podstakne dalji rast inflacije, koja je u nekim zemljama dostigla najviše vrednosti u poslednjih 40 godina.

Intenziviranje cenovnih pritisaka navelo je ECB da u julu iznenadi ekonomiste povećanjem kamatne stope za 0,5 odsto, a predsednica ECB Kristin Lagard (Christine Lagarde) rekla je tom prilikom da je važno pozabaviti se svakim znakom da se inflatorna očekivanja učvršćuju.

Zvaničnici evropskih centralnih banaka ocenjuju da je još prerano o odlučivanju o veličini sledećeg podizanja kamatne stope, a u svetlu pretnje od prekida dotoka ruske energije i straha od recesije, analitičari i trgovci smatraju da su smanjeni izgledi za nagla povećanja kamate u bliskoj budućnosti.

Kazaks je međutim ubrzo nakon odluke ECB da posle više od jedne decenije poveća kamatne stope za 0,5 odsto, nagovestio da bi sledeće povećanje u septembru takođe trebalo da bude značajno. On je u odgovoru na novinarsko pitanje da li se razmatra povećanje kamata za 0,75 odsto, kao u SAD, rekao da treba biti otvoren i za sve opcije.

Evrozona je suočena sa ekonomskim pritiskom posle snađnog oporavka od pandemije koji je naglo prekinut zbog poremećaja u lancima snabdevanja i pretnjama po bezbednost uvoza energenata. Iz tog razloga ECB je dugo oklevala da podigne kamatne stope uprkos ubrzanoj inflaciji, prenosi Deutsche Welle.