Na udaru inflacije najsiromašniji građani

Međugodišnja stopa inflacije premašila je još u septembru 2021. godine gornju granicu ciljanog inflacionog raspona i bila je najveća posle avgusta 2013. U oktobru, novembru i decembru je rast međugodišnje inflacije dalje ubrzavan, ali je u samom decembru mesečni porast cena bio više nego duplo manji nego tokom prethodna četiri meseca, pokazuje analiza objavljena u februarskom izdanju “Makroekonomskih analiza i trendova” (MAT) Ekonomskog instituta u Beogradu.

Mesečna inflacija je usporena u decembru 2021. godine isključivo pod dejstvom privremenih faktora, jer je, pri povišenoj njenoj baznoj komponenti, snižena njena nebazna komponenta.

Kako ukazuju autori MAT-a, međugodišnja inflacija je ubrzana u decembru 2021. pretežno pod dejstvom stalnih faktora. Na međugodišnjem nivou je u novembru i decembru 2021. zabeležena bazna inflacija od 3,0 odsto i 3,5 odsto, te nebazna inflacija od 11,3 i 11,6 odsto.

“Istovremeno je ubrzanje rasta cena usluga u decembru 2021. bilo glavni uzročnik ubrzanja bazne inflacije u tom mesecu. Usluge su poskupele za 3,3 odsto u novembru, a za 3,8 odsto u decembru 2021. godine”, navodi se u analizi MAT-a.

Na mesečnom nivou u decembru 2021. poskupele su sve osnovne kategorije potrošačke korpe osim energije, čije su cene ostale na prošlomesečnom nivou.

Na međugodišnjem nivou u decembru 2021. poskupele su sve osnovne kategorije potrošačke korpe. Prehrambeni proizvodi su poskupeli za 12,1 odsto (3,61 p.p.) ponajviše zato što je sveže povrće poskupelo za 25,9 odsto (0,82 p.p.).

Energija je poskupela za 13,4 odsto, ponajviše zato što su motorna goriva poskupela za 23,5 odsto. Neprehrambeni proizvodi bez energije su poskupeli za 4,0 odsto, ponajviše zato što su cigarete, zbog povećanja specifične akcize, poskupele za 3,3 odsto u februaru i za 3,2 odsto u julu 2021.

Usluge su, na kraju, poskupele za 3,8 odsto, ponajviše zato što su komunalno-stambene usluge od januara do decembra 2021. poskupele za 6,6 odsto (0,12 p.p.), a nijednom nisu pojeftinile.

Psihološki momenat opasniji od realnog povećanja cena

Nema nikakve dileme da svaka inflacija, pa i najmanja, a naročito ova koja danas kod nekih proizvoda prelazi i nekoliko desetina procenata, utiče na standard svih građana, ali su posebno ranjive kategorije siromašnih ljudi, ocenjuje profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ljubodrag Savić.

“Vlada Srbija je zamrzla neke cene osnovnh životnih namirnica i to je u ovom trenutku za njih neka vrsta spasa, jer što je dohodak niži to se veći deo novca troši za osnovne životne potrebe. Ali, zamrzavanje cena ne može da traje večito. Ono će verovatno prestati posle izbora, tako da će se i ta kategorija građana nažalost suočiti sa činjenicom da se plate, ako ih imaju, ne povećavaju, a cene svakog dana rastu”, kaže Savić u razgovoru za Biznis.rs.

Prema njegovim rečima, zvanična statistika nikako ne prati sve, jer je tako jednostavno metodološki napravljeno.

“Svi mi vidimo, i ne mislim samo na hranu već uopšte, dosta proizvoda gde povećanje nije pet-šest do deset procenata, nego 30-40 procenata, i to statistika ne registruje”, dodaje Savić.

Inflacija može biti dobra za svaku ekonomiju, kada je nekoliko procenata, jer podstiče tražnju, viši su državni prihodi, cene rastu, pa i PDV. Međutim, kada postane dvocifrena ona samo sebe hrani, objašnjava naš sagovornik.

“Realna povećanja ne moraju da budu strašna, ali onda počinje psihološki momenat inflacije. Naša očekivanja šta će se desiti, šta mi kao građani možemo da uradimo da se tome suprotstavimo. I svi pokušavaju, i proizvođači i trgovci, da svoju muku prebace na drugog, misleći da će ako povećaju svoje cene drugi sedeti skrštenih ruku. To nije tako jer jedno povećanje cena za nekoga je trošak i svako gleda da se obezbedi, to tako ide i to je lanac”, ističe profesor Savić. 

Prema njegovim rečima, inflacija je prilično veliki ekonomski problem, a mi smo već kroz sve to prolazili.

“I na našu sreću mi smo čitavu deceniju, pa i više, živeli u zemlji u kojoj niko nije vodio računa o inflaciji, jer ste prosto mogli da očekujete da vam cene odu dole i nismo ni razmišljali o tome da moramo da trčimo do prodavnice i gde ćemo šta kupiti. E sada više nije tako i to je ta psihologija u glavama ljudi, tako da ja nisam optimista da će ovo relativno lako da se primiri, odnosno da ćemo da se vratimo u neko stanje od pre godinu dana u kome niko o inflaciji uopšte nije razmišljao”, zaključuje Ljubodrag Savić.