Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
Pesimističke procene stručnjaka jedne od najpoznatijih međunarodnih finansijskih institucija

Najavljeni ekonomski bum nezabeležen u poslednjih 80 godina, prema Svetskoj banci, neće osetiti mnogi

AnalizaSvetU fokusuVesti

9.6.2021 06:41 Autor: Gordana Bulatović 1

Najavljeni ekonomski bum nezabeležen u poslednjih 80 godina, prema Svetskoj banci, neće osetiti mnogi Najavljeni ekonomski bum nezabeležen u poslednjih 80 godina, prema Svetskoj banci, neće osetiti mnogi
Globalna ekonomija će se ove godine uvećati za 5,6 odsto, najbržim tempom nakon recesije u poslednjih 80 godina, uglavnom zahvaljujući snažnom oporavku nekoliko najvećih... Najavljeni ekonomski bum nezabeležen u poslednjih 80 godina, prema Svetskoj banci, neće osetiti mnogi

Globalna ekonomija će se ove godine uvećati za 5,6 odsto, najbržim tempom nakon recesije u poslednjih 80 godina, uglavnom zahvaljujući snažnom oporavku nekoliko najvećih ekonomija. Međutim, mnoge ekonomije u razvoju nastaviće da se bore sa pandemijom i njenim posledicama,  kaže se u upravo objavljenom polugodišnjem izveštaju o globalnim ekonomskim izazovima Svetske banke.

Projekcije privrednog rasta na globalnom nivou, u odnosu na prethodni izveštaj su povećane za 1,5 odsto. Ali, uprkos oporavku, naglašavaju stručnjaci Svetske banke, globalna proizvodnja do kraja ove godine biće oko dva odsto ispod predviđanja koje smo dali pre pandemije. Gubici dohotka po stanovniku neće se smanjiti do 2022. godine, za oko dve trećine ekonomija u razvoju. Među ekonomija sa niskim prihodima, gde je vakcinacija zatajila, efekti pandemije preokrenuli su sve ranije razultate u borbi protiv siromaštva, pogoršali nesigurnost i ostale dugogodišnje izazove.

„Iako su prisutni znakovi globalnog oporavka, pandemija i dalje povećava siromaštvo i nejednakost širom sveta. Globalni napori za ubrzanje distribucije vakcina i rasterećenje od dugova, posebno u zemljama sa niskim prihodima su ključni. Kako se zdravstvena kriza bude smirivala, kreatori ekonomskih politika moraće da se pozabave i trajnim efektima pandemije i preduzmu korake kako bi podstakli zeleni, elastični i inkluzivni rast, uz zaštitu makroekonomske stabilnosti“, kaže predsednik Svetske banke David Malpass.

Kada su u pitanju najveće ekonomije, predviđa se da će rast američke privrede ove godine dostići 6,8 odsto, što odražava rezultat snažne fiskalne podrške i ublažavanja ograničenja zbog pandemije. Rast u drugim, naprednim ekonomijama se takođe učvršćuje, ali u manjoj meri. Očekuje se da će se i Kina ove godine oporaviti, odnosno da će dostići privredni rast od 8,5 odsto, što odražava oslobađanje zaostale svetske tražnje.

S druge strane, očekuje se da će rast u ekonomijama sa niskim prihodima biti najsporiji u poslednjih 20 godine, ako se izuzme, svima problematična, 2020. godina. Očekuje se da će u ovoj grupi zemalja nivo proizvodnje i 2022. godine biti 4,9 odsto niži od nivoa pre pandemije.

Izvor: Izveštaj o globalnim ekonomskim izazovima, Svetska banka

Analitičari koji su kreirali izveštaj „Globalni ekonomski izgledi“ ispitivali su kako bi smanjenje troškova trgovine, poput glomazne logistike i skupih graničnih procedura, moglo da pomogne jačanju oporavka tržišta i ekonomija u razvoju, olakšavanjem trgovine. Međutim, uprkos određenom padu, troškovi trgovine u ovim državama ostaju i dalje gotovo za polovinu veći nego u naprednim ekonomijama, ponajviše zbog velikih troškova špedicije i logistike.

Drugi deo izveštaja pruža analizu aktuelnog svetskog trenda rasta inflacije koji prati oporavak ekonomskih aktivnosti. Globalna recesija prošle godine donela je najmanji pad inflacije, a zatim i najbrži inflatorni preokret. Iako će, prema mišljenju stručnjaka Svetske banke, globalna inflacija verovatno nastaviti da raste tokom ove godine, očekuje se da ona ostane u okvirima cilaj u većini zemalja koje ciljaju inflaciju.

Stručnjaci Svetske banke dodaju i da postoji mogućnost da rast cena hrane i ubrzavanje agregatne inflacije izazovu nestabilno snabdevanje u zemljama sa niskim prihodima. U tom smislu, savet stručnjaka Svetske banke je da kreatori ekonomskih politika treba da povedu računa da porast inflacije ne dovede i do rasta inflatornih očekivanja, te da se odupru subvencijama ili kontroli cena, a sve kako bi se izbegao pritisak na globalni rast cena hrane.

Kaže se i da kada bi, ako nije tačna procena da inflacija nije privremena, centralne banke reagovale povećanjem kamatnih stopa, to imalo ozbiljne posledice po ekonomije u razvoju. Sa nesinhronizovanim ekonomskim oporavkom širom sveta, nagli rast kamatnih stopa, posebno u SAD, dodatno bi oslabio te zemlje, koje bi se suočile sa povećanjem troškova refinansiranja svog duga.

U tom smislu i motivacija kreatora politike u zemljama sa niskim primanjima koje se bore sa rastućim cenama hrane, a koje čine oko polovine potrošnje stanovništva ne treba da bude aktivnost koja bi samo pokrenula globalne mehanizme monetarne zaštite od rasta cena.

Umesto toga, smatraju u Svetskoj banci, više koristi bilo bi da svoje poteze prilagode kreiranju programa socijalne zaštite, poboljšanju logistike i klimatske otpornosti lokalnih zaliha hrane.

Prema procena stručnjaka Svetske banke, projekcije za Evropu, pa i za Srbiju ostaju stabilne. Ove godine bi, prema njihovim projekcijama, Srbija trebala da ostvari privredni rast od pet odsto. To je za procenat manje od projekcija koje ima Vlada Srbije. U februaru ove godine, Svetska banka podigla se projekcije privrednog rasta Srbije u ovoj i narednoj godini, uz obrazloženje da se paket pomoći privredi i građanima pokazao kao potez koji je pomogao ekonomski rast. Inače, u  januarskom izveštaju, Svetska banka je predviđala rast Srbije u ovoj godini od 3,1 posto i 3,4 procenta u 2022. godini.

  • Tina

    13.6.2021 #1 Author

    Vreme ce pokazati pravo stanje ekonomske situacije

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...