Najbrži tempo migracije iz Velike Britanije od Drugog svetskog rata

Prema svežim istraživanjima radnici iz inostranstva napuštaju Veliku Britaniju najbržim tempom od Drugog svetskog rata, što dodatno opterećuje ekonomiju koja je teško pogođena posledicama pandemije korona virusa i Brexitom. Istraživanje pokazuje da je samo London tokom prošle godine napustilo 700.000 stanovnika.

Posledice egzodusa su izazov za Ministrastvo finansija i stanodavce i nanose štetu ekonomskom oporavku Britanije usred recesije i „najgore krize u poslednjih 300 godina“, prenosi WorkPermit. “Postoji rizik da se ljudi ne vrate, tako da imamo nedostatak veština i radne snage, a gubimo deo proizvodnje i rast prihoda od poreza, trajno“, rekao je Džonatan Ports, profesor ekonomije na King’s College u Londonu. Podsetimo, veliki migrantski talas radne snage iz EU, zapljusnuo je Britaniju posle 2004. kada su se istočnoevropske zemlje pridružile Uniji.

Ports procenjuje da je zemlju napustilo više od milion radnika rođenih u inostranstvu. “S obzirom na to kako su migracije pokretale ekonomski rast, posebno u Londonu, to bi mogle biti loše vesti“, naveo je Ports. Za državnu kasu manji broj migranata znači i manju ekonomsku proizvodnju i manje poreskih prihoda.

To bi moglo loše uticati na vladine planove za smanjenje ogromnih dugova koje je akumulirala kako bi pomogla građanima i preduzećima da se održe tokom pandemije. Napori da se podstakne imigracija u Veliku Britaniju predstavljali bi značajan preokret u stavu vlade tokom poslednje decenije, u kojoj je London nastojao da ograniči protok migranata na Ostrvo. Uostalom, jedan od ključnih motiva Brexita bilo je neprihvatanje evropske imigracione politike.

S druge strane, ako Velika Britanija ne bude ništa preduzela, demografski problem zemlje, sličan onome koji imaju Nemačka i Japan, mogao bi se pogoršati sa starenjem stanovništva. Ukoliko bi se Velika Britanija suočila sa kontinuiranim padom broja migracija od oko 100.000 godišnje, zemlja bi mogla imati 1,0 odsto pad proizvodnje u narednih pet godina, što bi uvećalo budžetski deficit za 0,7 procenata BDP.

Istovremeno, gubitak stranih radnika može kratkoročno predstavljati priliku za domaću radnu snagu. Sa porastom nivoa nezaposlenosti u Velikoj Britaniji, sektori koji su mesecima zatvoreni, poput ugostiteljstva, verovatno će tražiti novo osoblje posle otvaranja. Budući da pravila posle Brexita otežavaju zapošljavanje niskokvalifikovanih radnika iz inostranstva, poslodavci će tražiti domaću radnu snagu.

Prema rezultatima anketa primetno je da je raspoloženje Ostrvljana prema evropskim državljanjima u Velikoj Britaniji smekšalo kada je reč o uslovima zapošljavanja evropskih državljana na Ostrvu. Takođe, iz godine u godinu raste procenat onih koji veruju da je Brexit loša stvar za ekonomiju zemlje.    

Veliki broj migranata iz EU odložilo je povratak iz Velike Britanije zbog pandemije, a kada budu ukinuta ograničenja putovanja očekuje se da će otići još mnogo njih, ocenjuje Financial Times. Neizvesnost nakon Brexita i relativna slabost funte, čini atraktivnijim zemlje koje zaposlene plaćaju u evrima.