Najteže smanjiti emisiju štetnih gasova u transportu

Evropska unija je u junu prošle godine usvojila Zakon o klimi po kojem Evropa do 2050. godine treba da postane klimatski neutralna, ali i da se eliminiše zagrevanje atmosfere iz industrije, kao i da se do kraja decenije za 55 procenata smanji emisija gasova staklene bašte.

Emisije štetnih gasova u EU su se smanjile za 32 odsto od 1990. do 2020. godine, a posebno je u 2020. godini registrovan poseban pad zagađenja zbog pandemije korona virusa. Očekuje se da će rezultati za 2021. godinu pokazati povećanje emisije gasova sa efektom staklene bašte na nivo dugoročnog trenda.

Glavne pokretačke snage koje stoje iza pada ukupnih emisija ovih gasova su poboljšanja energetske efikasnosti i energetskog miksa.

Svetska meteorološka organizacija objavila je da je koncentracija ugljen-dioksida (CO2) u atmosferi 2020. godine dostigla rekordnu vrednost, uprkos smanjenju privrednih aktivnosti zbog pandemije korona virusa. Ti podaci ne obećavaju, jer emisija ovih gasova dovodi do zagrevanja planete, usled čega dolazi do klimatskih promena. Stoga je ključno da se postepeno smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte, u čemu pomažu podaci koji ukazuju iz kojih sektora dolazi najviše emisija.

Podaci Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), koje je objavio Zavod za statistiku EU (Eurostat), pokazuju da se emisije gasova staklene bašte smanjuju u većini sektora, osim u sagorevanju goriva u transportu, uključujući i međunarodno vazduhoplovstvo. Ovaj sektor se povećao za 50 miliona tona ekvivalenata ugljen-dioksida (CO2-ek), odnosno za sedam odsto u 2020. u poređenju sa 1990. godinom.

U sektorima koje je EEA izdvojila, EU je uspela da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 1.546 miliona tona CO2-ek.

Najveći apsolutni pad (-657 miliona tona CO2-ek) u emisijama desio se u sagorevanju goriva u energetskim industrijama, koje uglavnom proizvode električnu energiju, toplotu i derivate. Slede prerađivačka industrija i građevinarstvo (-322 miliona tona) i domaćinstva, trgovina, institucije i drugo (-215 miliona tona).

U pogledu relativne promene, ova tri sektora zabeležila su u 2020. godini pad emisija u odnosu na 1990. godinu od 46 procenata, 44 odsto i 29 procenata, respektivno.

Fugitivne emisije iz goriva pokazuju najveću relativnu promenu u 2020. godini u poređenju sa 1990. godinom padom od 59 odsto, ali je udeo u ukupnom iznosu mnogo manji, odnosno 1,8 procenata ukupnih emisija gasova staklene bašte.

Podsetimo, u privredi Evropske unije su u prvom kvartalu ove godine emisije gasova staklene bašte bile 1.029 miliona tona CO2-ek, što predstavlja povećanje od sedam odsto u poređenju sa istim tromesečjem 2020. godine i šest procenata u odnosu na prvi kvartal 2021. godine.