Čista energija više nema alternativu

Srpske termoelektrane među najvećim zagađivačima u Evropi

BiznisEkologijaInfrastrukturaU fokusu

3.8.2021 13:21 Autor: Julijana Vincan 1

Srpske termoelektrane među najvećim zagađivačima u Evropi Srpske termoelektrane među najvećim zagađivačima u Evropi
Evropska unija propisala je da se do 2050. godine zatvore termoelektrane na ugalj, ali u Srbiji na ovaj zahtev nema definisanog odgovora. U ovom trenutku... Srpske termoelektrane među najvećim zagađivačima u Evropi

Evropska unija propisala je da se do 2050. godine zatvore termoelektrane na ugalj, ali u Srbiji na ovaj zahtev nema definisanog odgovora. U ovom trenutku u našoj zemlji je u izgradnji termoelektrana Kostolac B3, koja bi trebalo da bude završena u narednih nekoliko godina, a pored nje trenutno su u planu još tri termoelektrane koje bi koristile ugalj. Ipak, ti projekti su još uvek u ranoj fazi. Ove godine trebalo je da počne i izgradnja termoelektrane Kolubara B, ali Ministarstvo rudarstva i energetike je u maju stopiralo ovaj projekat. 

„U trenutku kada se na svetskom nivou pojačavaju napori za smanjivanje emisija ugljen-dioksida i ubrzano prave planovi za napuštanje uglja, realizovanje svih postojećih planova za izgradnju novih termoelektrana bilo bi pogubno za Srbiju. Time bi se naša zemlja zaključala u energetsku budućnost koja je zasnovana na energentu koji naviše zagađuje životnu sredinu i doprinosi klimatskim promenama, što bi imalo brojne negativne posledice“, objašnjava za Biznis.rs pokretač i urednik portala Klima101, Nemanja Milović.

Između ostalog, u Evropskoj uniji bi od 2023. godine trebalo da počne da funkcioniše Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (Carbon border adjustment mechanism) koji podrazumeva oporezivanje emisija ugljen-dioksida prilikom uvoza pojedinih energetski intenzivnih proizvoda u EU.

„U ovom trenutku deluje da bi u narednim godinama slične inicijative oporezivanja ugljenika mogle da zažive širom sveta. U našoj državi se oko dve trećine električne energije proizvodi sagorevanjem uglja, i jedna smo od zemalja sa najvećim udelom uglja u proizvodnji struje. Primena ovih mera znatno bi narušila konkurentnost naše privrede“, ističe naš sagovornik.

Kako kaže, čest argument koji se može čuti u korist izgradnje novih termoelektrana je da su to zamenski kapaciteti koji bi trebalo da naslede dotrajale termoelektrane koje ne ispunjavaju ekološke standarde.

„Međutim, sada je cena proizvodnje struje pomoću obnovljivih izvora energije u velikom padu i na velikom broju tržišta je isplativije proizvoditi struju na takav način nego sagorevanjem fosilnih goriva. Karbonska neutralnost do sredine veka je cilj koji su sebi postavile gotovo sve najveće zemlje sveta, a da tome stremi i Srbija čuli smo i u nedavnim izjavama ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović. Graditi nove termoelektrane u ovom trenutku bi značilo udaljavanje Srbije od tog cilja“, primećuje Milović.

Prema mapi puta koju je izradila Međunarodna agencija za energetiku, za dostizanje neto nultih emisija do 2050. godine potrebno je da proizvodnja električne energije u narednih dvadeset godina na globalnom nivou bude 100 odsto iz čistih izvora.

Uticaj termoelektrana na životnu sredinu

Sagorevanje uglja veoma nepovoljno utiče na životnu sredinu, a to je, napominje naš sagovornik, pogotovo slučaj kada elektrane ne ispunjavaju ekološke standarde, kao što je to slučaj u Srbiji.

„Domaće termoelektrane su u 2018. godini imale emisije sumpor-dioksida (SO2) koje su bile skoro šest puta veće od dozvoljenih i prema raznim izveštajima su, uz još neke elektrane sa Balkana, među najvećim zagađivačima u Evropi. Sagorevanje uglja posebno doprinosi i lošem kvalitetu vazduha. U globalnom istraživanju koje je nedavno objavljeno u časopisu Nature vodeći izvor PM2,5 čestica u Srbiji je upravo sagorevanje uglja u elektroenergetskom sektoru. Prelazak na obnovljive izvore energije bi znatno pomogao rešavanju problema koji mnogo brine građane Srbije prethodnih godina“, naglašava osnivač sajta Klima101.

Izvor: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Alternativa izgradnji termoelektrana

Kako navodi Milović, veći fokus na obnovljive izvore energije, posebno vetar i sunce, bila bi dobra alternativa izgradnji termoelektrana.

„Kada je reč o OIE, poslednjih godina je došlo do velikih promena u ovoj oblasti. Globalno posmatrano, cena električne energije proizvedene pomoću solara pala je za čak 89 odsto u poslednjih deset godina, dok je za vetroelektrane koje se nalaze na kopnu zabeležen pad cene od 70 procenata. To znači da smo sada u potpuno novim tržišnim okolnostima kada proizvodnja čiste energije nije dobra samo za životnu sredinu već postaje i ekonomski isplativa, a što je još važnije, očekuje se da ovi troškovi nastave da padaju u narednim godinama“, ističe naš sagovornik.

Ipak, nije izvodljivo da Srbija odmah u potpunosti prestane da sagoreva ugalj i prebaci se na obnovljive izvore energije.

„Kako bismo kao država što bolje prošli kroz promene koje se na globalnom nivou dešavaju zbog klimatskih promena, neophodno je da što pre napustimo planirane projekte koji koriste ugalj i počnemo da planiramo brzu ekspanziju obnovljivih izvora. Mislim da se naša država tek nedavno osvestila i shvatila šta je realnost kada je u pitanju budućnost energetike u Srbiji. Odluka o stopiranju izgradnje Kolubare B i novi Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, koji je dobio brojne pohvale od investitora, pokazuju da su stvari posle dugog čekanja konačno počele da se menjaju i da energetska tranzicija postaje tema kojom ćemo se baviti u narednim godinama“, izjavio je Milić.

On je dodao da će ovo pitanje biti izuzetno komplikovano, kao i da je sigurno da i unutar državnog sistema postoje akteri koji se suprotstavljaju novim planovima.

„Dobra ilustracija toga su i drugačije poruke koje su nakon stopiranja izgradnje Kolubare B dolazile od ministarke Mihajlović i predsednika Aleksandra Vučića. Ceo svet sada ulazi u ubrzanu tranziciju u cilju smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i Srbija tu neće imati puno izbora. Mislim da je jedino pitanje da li će još nešto od starih planova za izgradnju novih termoelektrana uspeti da se ’provuče’ pre nego što svima postane jasno da čista energija više nema alternativu. Nevolja je u tome što bi svaka nova investicija u ugalj značila i veliku štetu i lošu investiciju za građane Srbije“, zaključuje naš sagovornik.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...