NAJVEĆI DOBITNICI KORONA KRIZE U 2020. Internet, Tesla, Kina i farmacija na raketni pogon

Duboka recesija, propast celih industrija, rast nezaposlenosti, državna pomoć i dužnička kriza obeležili su ekonomiju u protekloj godini globalne neizvesnosti. U istoj godini, procvetao je onlajn biznis. Rast prodaje usluga i proizvoda u vezi sa radom od kuće i neizlaskom iz kuće, bio je višestruk, kao i profiti tih kompanija. Aplikacije za videokonferencije i dostavu hrane postale su nasušna potreba. Digitalna ekonomija i visoka tehnologija nisu više samo budućnost, nego svakodnevica.

Početak pandemije uz zatvaranje granica u martu zapretio je krahom berze. Indeks S&P500 oslabio je na berzi Wall Street za oko 28 odsto, a Nasdaq za više od 23 procenta. Industrijski Dow Jones indeks oslabio je u martu za više od 30 odsto u odnosu na februar. Trend sa Wall Streeta preneo se na ostale berze u svetu. Tako je počelo.

Centralne banke reagovale su na krizu finansijskim stimulansima nezamislivo velikog obima. Američki FED ubrizgao je u prvoj polovini 2020. godine oko 2.200 milijardi dolara za pomoć pojedincima i preduzećima, a krajem godine usvojen je još jedan paket u iznosu 900 milijardi.

ECB takođe je odobrila stotine i hiljade milijardi evra. Kroz program PEPP, hitnog kriznog finansiranja privatnog i javnog sktora, ECB je najpre odobrila 750 milijardi u martu, pa onda još 600 milijardi u junu i najzad još 500 milijardi evra u decembru. Povrh toga, Evropska unija odobrila je fond od 750 milijardi evra za ekonomski oporavak sektora i regiona pogođenih pandemijom.

Dakle, ukupno 3.100 milijardi dolara u SAD i 2.600 milijardi evra u EU, a u Japanu 3.000 milijardi dolara i u Kini 500 milijardi. Ukupno oko 19.500 milijardi dolara u celom svetu. Ogroman priliv novca osigurao je likvidnost i omogućio uzlet na berzama. Dow Jones, S&P500 i Nasdaq završili su godinu na najvišim vrednostim ikada. Infuzija novca u kombinaciji sa nultim kamatama učinila je novac jeftinim, što je podstaklo investitore.

Najviše koristi od ove fiskalne politike osetile su kompanije Facebook, Amazon, Apple, Netflix i Google, kao i Alibaba, Ant Gropup, Tencent, Nividia i PayPal. Tesla je posebna priča. Akcije ove kompanije porasle su u 2020. za 787 odsto. Azijska Sea Group koja se bavi IT sektorom kućne zabave povećala je vrednost za 446 odsto u 2020. godini, a kalifornijska Zoom Video za 413 odsto. Dodatni veliki stimulans za berzansko trgovanje došao je krajem protekle godine u vidu odobrenja i upotrebe vakcine u više zemalja.

Očekuje se da će rast BDP Kine u 2021. godini biti 8,4 odsto. Do kraja tekuće godine Kina bi trebalo da bude za 10,6 odsto jača nego na početku prošle godine. Istovremeno, ekonomija SAD oslabila je u 2020. godini oko 3,6 odsto, a prognozirani rast u ovoj godini je četiri odsto. To znači da će američka ekonomija na kraju 2021. biti za oko 0,4 odsto jača nego na početku 2020.

Prošlogodišnji uspesi Kine mogu se objasniti efikasnim upravljanjem korona krizom, zbog čega su se kineska privreda i svakodnevni život relativno brzo vratili u normalu. Kineski izvoz porastao je u septembru 2020. za 9,9 odsto, a u oktobru za 11,4 procenta u odnosu na iste mesece prethodne godine. U prva tri kvartala 2020. trgovinska razmena Kine sa EU premašila je evropsko-američku razmenu, a u istom preiodu Japan je postao glavni trgovinski partner Kine, a ne Evropa, što se takođe prvi put dogodilo.

Uz to, Kina je krajem 2020. zaključila dva velika međunarodna sporazuma. Sa Evropskom unijom sklopila je Investicioni sporazum, a sa 14 država azijsko-pacifičkog regiona formirala je najevću zonu slobodne trgovine u svetu. Među njima je i Japan, treća najveća ekonomija sveta. Sve su to nagoveštaji promene svetske ekonomske ravnoteže u korist Azije.

Pandemija korona virusa delovala je na farmaceutsku industriju poput raketnog goriva.  Širom sveta u zdravstvo je uloženo oko 7.500 milijardi dolara, a glavna globalna tema bila su istraživanja i proizvodnja vakcina i lekova protiv korona virusa. To je dovelo do nekih senzacionalnih berzanskih uspona. Akcije švajcarske biotehnološke kompanije Relief Therapeutics, koja razvija lek protiv respiratornih komplikacija izazvanih korona virusom, porasle su prošle godine 38.000 odsto.

Vakcine su trenutno globalno najtraženije, zbog čega su farmaceutske kompanije pobednici pandemije. Akcije kompanije Moderna porasle su za 488 odsto. Kineske kompanije WuXi Biologics i Chongqing Zhifei ostvarile su 230, odnosno 211 odsto rasta vrednosti u prošloj godini, a akcije BeiGene, takođe iz Kine, porasle su za 132 odsto. Američka farmaceutska kompanija Viatris ojačala je za 117, francuska Sartorius Stedim Biotech za 116 procenata, a južnokorejska Celltrion za 115 odsto.